До пре не тако давног времена за појам масовне меморије рачунара везивала се диск јединица – чврсти диск или CD/DVD погон; све било је механика и сви медији су се вртели.

Појавом флеш меморије, међутим, уређаји за масовно складиштење више не морају да се окрећу. Силицијумска меморија, у облику ССД-а (SSD) или флеш диска, доступна је за масовно складиштење. Ипак, термин диск остаје – плус, добро се слаже са катастрофом. Иако уређаји за масовну меморију сваки дан трпе промене, усавршавају се, надограђују, долазе и одлазе, концепт примарне масовне меморије остаје виталан за рад сваког рачунара.

Чврсти диск и складишни простор на рачунару

Нећемо се на овом месту бавити основним принципима информатике. Довољно ће бити рећи да је масовна меморија основна компонента сваког рачунара, а чврсти диск све до сада остаје само језгро. 

Разумевање меморије рачунара 

За наше потребе у овом тренутку, казаћемо да се меморија рачунара може поделити на краткорочну и дугорочну меморију. Постоје и друге поделе али је за сада ова довољна. Обе ове меморије су неопходне за функционисање рачунара.

Краткорочна меморија је системска или радна меморија рачунара или РАМ (Random Access Memory). Налази се у кућишту рачунара, директно причвршћена за матичну плочу. Ова врста складишта је место где се одвијају најзначајнији процеси неопходни за рад система. Процесор директно манипулише овом меморијом, па је РАМ животно потребан за обављање послова на рачунару. Дуготрајна меморија се често назива масовним складиштењем или масовном меморијом. Чврсти диск-HDD (или SDD ), у новије време HSSD и Fusion SSD, флеш дискови и други преносиви уређаји су дугорочна меморија. 

Краткорочна и дугорочна меморија 

И краткорочна и дугорочна меморија раде заједно. Подаци се стварају или се њима манипулише у меморији. Када отворите Word, он се учитава у РАМ-у. Када завршите и кликнете на Сачувај (Save), пребацује се из те привремене меморије РАМ-а у дугорочну меморију, ваш чврсти диск као примарни уређај за масовну меморију. Да бисте поново радили у Word-у он се поново пребацује у РАМ док радите, из дугорочног у краткорочно складиштење. 

Хинт

»» Неки извори говорећи о дуготрајној меморији мисле на трајну меморију и сматрају је једином правом меморијом. Иако је ово углавном тачно, није нам сада од користи.

»» Дуготрајно складиштење је неопходно јер РАМ-у је потребан сталан проток електричне енергије за одржавање и освежавање свог садржаја. Када преносите (чувате) информације из РАМ меморије у дугорочно складиште, стварате трајну копију; за разлику од РАМ -а, садржај масовне меморије не нестаје када искључите напајање рачунара. 

Чврсти диск и други уређаји за складиштење података

Масовне меморије можемо класификовати на неколико начина, , већ према томе да ли мислимо на локацију или способност уклоњивости, портабилности уређаја за складиштење података.. Тако имамо

** Примарне / Секундарне

** Интерне / Екстерне

** Фиксне / Уклоњиве

уређаје. Рачунар има само један примарни уређај за масовну меморију. Сви други уређаји су секундарни, било да су унутрашњи, спољни, фиксни или уклоњиви.

Унутрашњи или интерни уређај за складиштење налази се унутар кућишта рачунара. Ту се налази примарни уређај за масовну меморију-ваш чврсти диск или ССД диск, плус други чврсти дискови и евентуално неки оптички уређај. Фиксни драјв је онај који се не може уклонити или искључити без гашења или рестарта рачунара (Cold-Swappable). Интерна масовна меморија се сматра фиксном. Сваки драјв који се може искључити без гашења или рестарта рачунара, а то је већина спољних дискова, сматра се уклоњивим (Hot-Swappable). Такође, унутрашњи оптички погони су фиксни, мада се њихови медији (дискови) могу уклонити. 

Типови уређаја

Постоје такође различити типови уређаја за складиштење. Ово су најчешћи:

Диск – типови

** Хард или чврсти диск

** Solid-state drive (SSD)

** Хибридни драјв или диск: HSSD

** Оптички драјв

** Меморијске картице и читачи, и УСБ дискови (флеш меморије)

Примарни уређај за масовну меморију на Виндовс рачунару је чврсти диск или ССД. По типу спада у интерни и фиксни уређај. Сви секундарни уређаји за складиштење такође могу бити интерни, ако има простора у кућишту. Унутрашња масовна меморија је фиксна, а спољна се може уклонити.

Рачунари са оптичким погонима су се појавили од средине 1990-их, али зато што нису ишли у корак са захтевима за складиштењем више нису потребни. Оптички уређај може бити унутрашњи или спољашњи; његови медији (дискови) се могу уклонити. Меморијске картице и флеш дискови су само различити формата у којима нам долази флеш меморија. Меморијска картица се умеће у читач меморијских картица, обично део кућишта, али читач може бити и екстерни. УСБ дискови се прикључују директно на УСБ порт.

Хинт

»» Погон или драјв је део уређаја који чита медијуме за складиштење и који покреће те исте медијуме. Чврсти драјв или хард драјв би било кућиште које садржи чврсти диск. По том диску или дисковима унутар кућишта магнетна игла уписује податке; уметнете оптички диск у оптички уређај или драјв. У оптички драјв дакле убацујете дискове (CD/DVD/Blu-Ray) које још називамо медијима; меморијска картица се ставља у медијски уређај (драјв) или читач медијских картица или је директно повезана на УСБ порт.

»» Неки уређаји за масовно складиштење се праве тако да комбинују брзину (ССД и његова електроника) са повећањем капацитета (традиционални чврсти диск). Ови хибридни дискови су нешто бржи од традиционалних чврстих дискова, али не тако брзи као чисти ССД дискови и називају се хибридни ССД (HSSD). MAC рачунари користе сличну технологију али је називају Fusion SSD (FSSD). 

Хинт

»» ССД дискови су скупљи од чврстих дискова, стога нису тако чести.

»» Што се вашег искуства са коришћењем рачунара тиче, ССД је доста бржи. Рачунар са примарним ССД уређајем за масовну меморију покренуће се и бутовати прилично брзо, много брже него са чврстог диска.

»» Друге разлике између ССД -а и чврстог диска биће наведене у овом поглављу.

»» Читачи меморијских картица су УСБ уређаји. Чак је и читач меморијских картица у кућишту рачунара повезан унутрашњим УСБ каблом. 

Проналажење масовне меморије у оперативном систему Виндовс

Уколико вас то занима, у Виндовсу ћете лако приступити медијима за складиштење на вашем рачунару, и то кроз  File Explorer. Ако сте у оперативном систему Виндовс 10 користићете This PC да бисте видели уређаје за складиштење података, као на слици доле.

Да бисте отворили File Explorer, следите ове кораке:

1. Притисните Win+E на тастатури.

 File Explorer ће се отворити.

2. Са леве стране прозора, изаберите This PC. 

А ГДЕ ЈЕ СКЛАДИШТЕЊЕ У ОБЛАКУ? 

Шаљив одговор на ово питање где се налази складиште у облаку би био „Па, на облаку“. Или, ако сте мало верзиранији, могли бисте одговорити: „На интернету“. Оба одговора могу бити  тачна, али су тотално бескорисна.

Складиштење у облаку (Cloud storage) бисмо могли најбоље описати као чврсти диск који се налази негде на интернету. За приступ том складишту можете користити веб страницу или складиште може бити доступно кроз фасциклу на чврстом диску вашег локалног рачунара. Као такво, складиште у облаку не сматра се као уређај, попут чврстог диска или меморијске картице. Складиште у облаку је углавном интегрисано у уређај за масовну меморију рачунара и третира се исто као и друге датотеке и фасцикле. 

File Explorer 

File Explorer масовну меморију категорише по локацији и то је подразумевани системски приказ (погледајте слику горе). Локална складишта су наведена испод омиљених фасцикли. Приказани складишни уређаји могу бити унутрашњи или спољашњи, али то овако на први поглед не можете видети у File Explorer-у иако је погон или драјв C: увек примарни меморијски уређај, и то интерни и фиксни.

Мрежне локације (Network Locations) могу бити мрежни дискови мапирани у локалну меморију, или ваши  сервери који се налазе на мрежи. Складиште у облаку, када је доступно, мапира се за као и свако друго складиште, па се не мора приказивати као сопствена ставка.

Хинт

»» Број уређаја за складиштење који су доступни на вашем рачунару може се разликовати од оних приказаних на слици горе и од других рачунара.

»» У старијим верзијама оперативног система Виндовс This PC носио је назив Computer. Коришћен је и наслов My Computer.

»» Када додате спољну меморију, у This PC  се појављује нова икона диск јединице. Исто тако, када се меморија уклони, иконица нестаје. Погледајте касније одељке „Додавање медија“ и „Уклањање медија и масовне меморије“. 

Додавање другог уређаја за масовну меморију

Када желите да повећате капацитет масовне меморије, имате две могућности: додавање унутрашњег или спољног уређаја. Диск може бити традиционални чврсти диск, ССД или хибридни диск (HSSD).

Убацивање унутрашњег погона или драјва није лоша опција. Интерни диск је јефтинији, али захтева рад на отварању кућишта, лоцирању места за диск и повезивању различитих каблова и ко зна шта још.

Екстерни диск је скупљи, али га је много лакше додати: повежите кабл за напајање и УСБ кабл. Укључите рачунар. И то је то. Лаганица. Када Виндовс препозна диск, додељује му слово и можете га почети користити. 

Хинт

»» Традиционални чврсти диск је најјефтинији, али спорији од скупљег ССД-а. Хибридни погон је добар избор ако немате новца за врхунски ССД.

»» Прикључите УСБ 3.0 уређаје на УСБ 3.0 портове. Овај тип порта је означен плавом бојом. Можете користити старији УСБ порт, али диск неће имати те перформансе као када се користи УСБ 3.0 порт.

»» Интерни дискови могу захтевати додатну припрему. Ретко се то ради, јер се већина дискова продаје унапред форматирана. У сваком случају, можда ћете морати да следите кораке у каснијем одељку „Креирање новог волумена на нераспоређеном простору“ да бисте подесили диск.

»» Додавање новог диска може пореметити већ додељена слова. Ако више волите да дискови имају тачно одређена слова, погледајте каснији одељак „Додела слова дисковима или драјвовима“. 

Додавање медија 

УСБ дискови, меморијске картице и оптички дискови нису толико уређаји за масовну меморију колико су медији. У ствари,  више су медији. Можете рећи да је флеш диск и диск (драјв) и медиј, али је чињеница да га више раскачујемо и укључујемо од уређаја за масовну меморију, попут спољног чврстог диска или ССД -а.

Када на рачунар прикључите медиј или флеш диск, десиће се неколико ствари:

1. Windows препознаје нови медиј и додељује му слово.

2. Ако је потребно, инсталира се драјвер програма.

3. Ако је укључена AutoPlay опција, медиј се покреће сам. У супротном, појавиће се AutoPlay промпт.

4. Медиј је спреман за употребу. Да утврдите да је складишни простор доступан, проверите This PC, као што је описано у претходном одељку „Проналажење уређаја за масовну меморију“. Ако је уређај за складиштење покварен, може се појавити порука о грешци и нећете пронаћи уређај наведен у This PC. 

Хинт

»» Када прикључите мобилни уређај или камеру на рачунар, додајете и меморију.

»» Добар алат који можете користити за решавање проблема са складиштем је Disk Management конзола. Погледајте каснији одељак „Отварање Disk Management конзоле“.

»» Када диск није препознат, вероватно је нешто лоше са њим. Ако уметнете меморијску картицу у читач, а рачунар не препозна картицу, можете покушати да је форматирате – ако је могуће. Погледајте каснији одељак „Форматирање медија“.

»» Већина екстерних уређаја користи УСБ конекцију. Ако ваш рачунар има УСБ 3.0 портове (означени плавом бојом), користите их за прикључивање УСБ 3.0 флеш дискова и других уређаја за складиштење података. 

Хинт

»» Други порт за повезивање екстерних уређаја (поред USB и FireWire портова) је eSATA. Проблем је што немају сви рачунари овај порт. То је у основи порт који се користи унутар кућишта рачунара (SATA) за повезивање унутрашњих уређаја за масовну меморију.

»» Погледајте каснији одељак „Решавање проблема са AutoPlay опцијом“ за информације о томе како да рукујете са тек постављеним медијима у оперативном систему Виндовс.

»» Слово драјва се не мења када уметнете нови медијум у драјв. На пример, ако је читач меморијских картица познат као drive G, свим медијима које уметнете у читач приступате  помоћу drive G.

»» УСБ дисковима дају се слова по редоследу прикључивања уређаја. То што је УСБ диск последњи пут када сте га користили био слово К, не значи да ће и следећи пут бити диск К.

Чврсти диск и замена диска C 

Када откаже примарни меморијски уређај рачунара, мора се заменити. На другим местима ћемо говорити како вратити систем и ваше програме и датотеке. Овде се сада ради да вам је страдао чврсти диск на којем је инсталиран оперативни систем и да га је потребно физички извадити и заменити другим. Да, нема вам друге, мораћете отворити кућиште да би ово урадили. 

Хинт

»» Када замените чврсти диск, користите Windows Recovery Environment да бисте вратили Виндовс.

»» Препоручујем замену старог диска C новим са већим капацитетом. Ако можете да приуштите SSD уместо чврстог диска, купите њега обавезно.

»» Погледајте чланак о замени вашег постојећег (и још увек исправног) диска C диском већег капацитета. Процес се зове клонирање и на тај начин можете да задржите све податке са свог старог диска C, када их клонирате на нови већи диск.

Чврсти диск – додела слова дисковима 

Виндовс види све екстерне уређаје накачене на рачунар као јединствене. За бољу организацију уређаја сваком додељује слово диска. Такође, један физички диск може се партиционисати на више логичких дискова, од којих сваком може бити додељено слово. Цео овај модел слова може бити прилично збуњујући, посебно с обзиром на то да други оперативни системи виде сву меморију као један велики контејнер.

Да кренемо од почетка: примарни уређај за масовно складиштење у Виндовс-у познат је као диск C.

А зашто није A? Ево зашто. Историјски гледано, диск А је био оригинални уређај за бутовање IBM PC-ја и то флопи диск. Диск B је такође био флопи диск. Када се појавио IBM PC XT, имао је чврсти диск уместо флопија, који је добио следеће слово абецеде, C. PC се придржавао ове шеме словних ознака ради компатибилности. Чак и данас, ако прикључите флопи диск на рачунар, додељује му се слово А. 

Додатни уређаји 

Свим додатним унутрашњим уређајима додељују се слова D и горе. Ако нема других додатних интерних уређаја, интерни оптички уређај добија слово D. Ако има, оптички уређај добија следеће слободно слово. Овде је поента да знате да слово оптичког уређаја није исто на свим рачунарима; не мора бити увек слово D.

Свим спољним уређајима додељују се слова абецеде током бутовања рачунара. У ове уређаје спада спољни чврсти диск, оптички уређаји, меморијске картице и флеш дискови. У неким случајевима слова се додељују по логичком редоследу, али се могу променити сваки пут када покренете рачунар. Мрежним дисковима се такође додељују слова када су повезани. Овај процес је описан касније у овом чланку, у одељку „Промена слова диск јединице“.   

Хинт

»» Иза слова диска следе две тачке, као у C: или D:

»» Један физички чврсти диск може се поделити на више логичких чврстих дискова. Ово се зове партиционисање. Сваком логичком диску се тада додељује слово. На пример, ако примарни уређај за масовну меморију има две партиције, оне би се могле појавити у This Computer као дискови C и D. За више информација погледајте одељак „Забава са партицијама“, касније у овом чланку.

»» Иконе за дискове могу бити генеричке, попут оних које се користе на слици File Explorer-а коју смо раније приказали, или одређене, понекад чак и личе на сам диск или медиј који чита диск. »» Диск за бутовање има Виндовс лого иконицу. Погледајте слику доле.

Хинт

»» Иконе оптичког диска мењају се у зависности од садржаја диска. На пример, музички CD имаће неку  прилагођену икону музике.

»» Име повезано са диском назива се ознака волумена. Можете променити име, као што можете преименовати било коју датотеку. Посебно за преносиве медије, назив вам може помоћи да препознате садржај уређаја. Виндовс, међутим, не користи име за идентификацију диска, већ слово тог истог диска. 

Решавање проблема са AutoPlay опцијом

Када прикључујете УСБ диск или убацујете CD у оптички драјв може вам искочити   обавештење о аутоматској репродукцији- AutoPlay, слично ономе приказаном на слици доле. Кликните или додирните обавештење да бисте видели радње које можете извршити на медију, као што је приказано на слици. 

Виндовс ће запамтити како сте подесили AutoPlay, па ће следећи пут када убаците медиј, тако и поступити. Ако бисте желели да промените подешавања AutoPlay-а, следите ове кораке:

1. Укуцајте у претражно поље AutoPlay и изаберите AutoPlay Settings на врху.

Видећете различите опције за медиј за који желите да подесите понашање при отварању, као што је приказано на слици доле.

Ако вам AutoPlay смета, померите дугме, приказано на слици горе, у положај OFF да бисте онемогућили ову функцију. Ако оставите укљученом, можете изабрати подразумеване радње у опцијама испод. Радња коју изаберете ће се аутоматски извршити када  прикључите меморијски уређај. 

Ask Me Every Time 

Да би сваки пут бирали шта да радите, изаберите опцију Ask Me Every Time.

Ако не желите обавештења када је накачен уређај, изаберите Take No Action из менија.

Ви желите да се прикључени уређај понаша онако како вама одговара: Ако увек копирате своје CD -ове у Media Player, одабиром опције AutoPlay за све музичке CD -ове које убаците у рачунар уштедеће вам време. Неки дискови садрже фајл под именом autorun.inf. Ова датотека садржи упутства шта треба учинити када се убаци диск, као што је run a setup или install program. Ако се програм не покреће аутоматски, можете десним тастером миша кликнути на иконицу диска и изабрати команду AutoRun из менија да бисте аутоматски урадили све што је програмер замислио да се уради са садржајем диска.

Уклањање медија и масовне меморије

Виндовс нема проблема са препознавањем нових дискова или медија; можете додати неки диск у било ком тренутку. Међутим, када желите да уклоните диск, не можете га тек тако ишчупати или искључити. Ако то учините, Виндовс се наљути и ризикујете да изгубите фајлове или трајно оштетите медиј.

Код меморијских картица, флеш дискова и оптичких дискова следите ове кораке да бисте их уклонили:

1. Двоструки клик на This PC да га отворите.

Можете притиснути и Win+E да отворите File Explorer, па онда клик на This PC лево.

2. Десни клик на иконицу диска.

3. Изаберите Eject.

Такође можете пронаћи Eject дугме за избацивање на траци за алатке File Explorer-а: Након што означите диск, кликните на картицу Drive Tools Manager горе у траци. Екстерни дискови, чврсти дискови и ССД дискови морају бити демонтирани (dismounted ) пре него што раскачите каблове или их искључите. 

Кораци

Пратите ове кораке:

1. Лоцирајте Safely Remove and Eject Media иконицу у траци задатака доле лево.

Икона је приказана на слици испод.

2. Изаберите уређај за уклањање са листе.

За уређај користе се два назива-технички назив и ознака диска-као што је приказано на слици доле.

3. Када видите обавештење да је безбедно уклонити уређај, уклоните га.

Ова можете урадити и  у апликацији Settings, мада мало теже јер је приказан само назив уређаја, а не ознака диска.

Да бисте користили Settings за избацивање медија или уклањање уређаја за складиштење, следите ове кораке: 

1. Укуцајте Settings у претражно поље.

2. Изаберите Devices.

3. Означите левим кликом уређај који желите да уклоните.

4. Клик на  Remove дугме.

5. Искључите уређај када добијете обавештење да је безбедно. 

Хинт

»» Када имате проблема са уклањањем медија, затворите све отворене прозоре. Затим покушајте поново избацити медиј. Ако то не успе, одјавите се из система, а затим се поново пријавите. Сада би требало да можете уклонити медиј.

»» Увек је најбезбедније уклонити све медије када је рачунар искључен. Увек било и биће. 

Алати и услужни програми за масовно складиштење

Да би систем масовне меморије вашег рачунара био функционалан и да бисте га могли прилагодити онако како вама одговара, Виндовс нуди низ занимљивих и корисних алата. Главни међу њима су Disk Management конзола, која делује прилично штреберски, и картица Tools у Properties-у диска, која, морам то признати, није тако штреберска. 

Чврсти диск – Отварање Disk Management конзоле 

Disk Management конзола  је посебно место у Виндовс где можете да видите стање доступних дискова и меморијских уређаја рачунара, као и да изведете неке посебне подухвате који се не могу постићи на другом месту.

Да бисте приступили конзоли за управљање дисковима, послушајте ова упутства:

1. Клик на Windows дугме.

2. Куцајте Computer Management.

3. Изаберите Computer Management апликацију на врху.

Отвориће се Computer Management конзола.

4. Са листе менија лево, изаберите Storage а затим Disk Management.

Отвориће се Disk Management конзола, као на слици доле.

Доступне меморијске уређаје (дискове) ћете видети у средишњем делу прозора.

Касније ћемо описати шта све можете да радите са конзолом за управљање дисковима. Computer Management прозор је класична конзола. Садржи различите делове, од којих сваки контролише другачији аспект оперативног система Виндовс. Сваки део је укључен у основни оквир конзоле, који укључује централни прозор са детаљима, а затим и списак радњи на крајњем десном панелу. 

Чврсти диск – проналажење мање компликованих алатки за управљање

За мање компликовано одржавање дискова можете искористити Properties дијалог тог диска. Тамо ћете видети не само детаљне информације о уређају, као што су његов капацитет и расположиво складиште, већ и фину збирку алата.

Слика доле илуструје General иTools картице примарног меморијског уређаја рачунара, диска C. Доступни алати су јасно назначени на слици.

Да бисте видели Properties дијалог диска, следите ове кораке:

1. Притисните Win+E.

File Explorer се отвара.

2. ИзаберитеThis PC са листе лево.

3. Десни клик на иконицу диска.

На слици горе, кликнуо сам на примарни уређај за масовну меморију рачунара, диск C. Каснији одељци у овом чланку покриће коришћење алата на картици Tools. Проблеми са дисковима биће обрађени касније у посебном чланку.

Чврсти диск – управљање дисковима и њихово одржавање

Рутинско одржавање дискова рачунара врши се аутоматски. Многи послови који се тичу  управљања и одржавања више нису потребни на неким уређајима, попут меморијских картица и ССД -ова. Алати су и даље ту, за сваки случај. Корисно је да се упознате са оним што може поћи по злу и зашто су се некада алати за дискове користили обавезно и редовно. 

Чврсти диск – разумевање фрагментације 

Иако не звучи добро, фрагментација фајлова је природан процес до којег долази док се користе медији за складиштење, односно дискови. Проблем је у томе што фрагментација може отежавати приступ фајловима, што невероватно успорава дискове а самим тим и рачунар. Да бисте разумели како долази до фрагментације фајлова, замислите чврсти диск као паркинг стадиона, као што је приказано на слици доле. Док аутомобили пристижу, они попуњавају паркинг места лепо и уредно све док радници паркинг сервиса усмеравају аутомобиле да се паркирају по реду, онако како стижу и на прво слободно месту крећући од почетка, што је приказано као део А на слици. 

Утакмица одмиче 

Како утакмица одмиче и приводи се крају, људи почињу да одлазе. Дешава се то да сваки аутомобил који оде ослобађа једно паркинг место , на паркингу се појављују слободни простори, приказани као део B на слици горе. Невоља је што су та сада слободна паркинг места насумична и без реда, не можете људима казати да одлазе оним редом којим су долазили. Сличан процес се одвија на рачунару на диску док бришете фајлове.

До фрагментације датотека долази када треба сачувати нове фајлове. Када тај слободан део простора није довољно велики за целу датотеку, оперативни систем дели датотеку на комаде или фрагменте. Што се вас тиче и вашег уобичајеног рада, фајл је и даље цео; поново се саставља када се отвори, али то успорава приступ и рад на рачунару.

Огроман камион 

Да бисте овај концепт пренели на паркиралиште, претпоставимо да је на слици горе, део B, стигао огроман камион. Морали би исећи камион јер нема довољно слободног простора а да су један поред другог.

Шта се догађа у процесу дефрагментације? Процес дефрагментације физички премешта делове фајлове на диску. Поново саставља фајл у целину; плус, лоцира и премешта често коришћене фајлове на почетак диска, ради бржег приступа.

Након дефрагментације, диск би могао изгледати као део C на слици. Аутомобили су лепо организовани и паркирани једни поред других. Нови аутомобили који пристижу неће имати проблема у проналажењу слободног паркинг места. Погледајте и другу слику доле где је сликовито приказана разлика између нефрагментисаног и фрагментисаног диска. 

Хинт 

»» Програми за дефрагментацију фајлова први пут су се појавили почетком 1990 -их и одмах су постали бестселери. Њихов ефекат је био толико драстичан, из простог разлога што се чврсти дискови у то време нису дефрагментовали и били су толико фрагментирани, да су „добили крила“ после употребе тих програма.

»» Програм за дефрагментацију фајлова испоручује се са оперативним системом Windows 10, он је built-in програм. Зове се Microsoft Drive Optimizer.

»»  Оригинални Microsoft програм за дефрагментацију диска звао се defrag. Тај израз и данас користе заљубљеници у рачунаре.

»» Програм за дефрагментацију реорганизује фајлове на диску у два корака: Прво, датотеке се поново састављају у нефрагментиране делове, у целину. Друго, датотеке се премештају тако да су једне поред других, без размака између њих.   

Хинт

»» Постоје уређаји за складиштење које не треба да дефрагментирате, то су сви уређаји или дискови са  флеш меморијом. Ова врста дискова укључује ССД дискове, меморијске картице и флеш дискове.

»» Један од разлога зашто се не дефрагментују ССД дискови, меморијске картице и флеш дискови је тај што тренутна технологија омогућава приступ информацијама ускладиштеним на медију готово неограничен број пута. Број је огроман, па ће уређај моћи да се користи годинама и годинама. Други разлог је тај што технологија флеш меморије ишчитава податке толиком брзином да је неважно да ли су фајлови расути по диску или су у комаду. Треба ипак имати на уму, дефрагментацијом диска драматично скраћујете његов век трајања.

Чврсти диск – дефрагментација диска (драјва) 

У Windows 10, процес дефрагментације је аутоматизован; немате ви шта ту да радите. Microsoft Disk Optimizer ради свој посао аутоматски и добро. Ако желите, ви и даље можете извршити ручну дефрагментацију или само проверити статус локалне меморије. Пратите ове кораке:

1. Кликните на Windows дугме.

2. Укуцајте defrag

3. Са листе изаберите Defragment and Optimize Drives.

Појавиће се Optimize Drives прозор, као на слици доле.

Овим корацима само ћете отворити прозор програма. Највероватније ћете видети да ништа не треба да чините, јер, поменусмо то већ, процес дефрагментације је аутоматизован . Као што је приказано на слици доле, проценат фрагментације примарног уређаја за масовну меморију (чврсти диск) је нула. Старо правило је некад било да морате дефрагментирати чврсти диск када је 5 % или више диска било фрагментирано. У Windows 10 то се никада неће догодити (или не би требало).  

Хинт

»» Наслов овог одељка односи се на „чврсти диск“. Друге врсте дискова такође могу бити наведене у Optimize Drives прозору (као на мом лаптопу на слици горе), али оптимизовати или дефрагментовати треба само чврсте дискове.

»» Не покушавајте дефрагментовати SSD. Чак и ако је диск приказан у Optimize Drives прозору, а опција Optimization није доступна, немојте оптимизовати диск.  

»» Не можете дефрагментовати мрежни диск.

»» Ако заиста желите да дефрагментујете чврсти диск, изаберите га са листе (погледајте слику горе) и кликните на дугме Analyze, затим на Optimize. Опет понављам, учините то ако заиста, заиста желите (и морате) да дефрагментујете диск јединицу, јер дефрагментација много смањује век трајања уређају, немојте то, забаве ради, радити. »»  Могуће је онемогућити (disable) аутоматску оптимизацију. Ако не видите On на листи као тренутни статус (погледајте слику горе), кликните на дугме Change Settings да бисте поново активирали овај корисни услужни програм. 

Хинт

»» Optimize Drives прозору такође можете приступити са картице Tools у Properties-у било ког уређаја за складиштење. Погледајте једну од слика горе.

»» Чак и у случају када је диск јако фрагментиран, нећете приметити драстично побољшање перформанси након оптимизације, као што је то некада био случај. То је зато што су данашњи чврсти дискови релативно брзи. Исто тако, Windows редовно оптимизује приступ складишту, што помаже у побољшању укупних перформанси диска.

»» Оптички дискови се не могу дефрагментовати. 

Провера дискова на грешке 

Као и код оптимизације диска, процес откривања и исправљања грешака на диску одвија се аутоматски.

Да бисте ипак извршили ручну проверу диска, следите ове кораке:

1. Притисните Win+E.

2. Изаберите This PC са леве стране File Explorer-а.

3. Десни клик на иконицу диска који желите да проверите.

На пример, диска C.

4. Изаберите Properties.

5. У Properties-у клик на Tools картицу.

6. Клик на Check дугме.

Можда искочи User Account Control прозор. Ако се то деси, укуцајте администраторску лозинку и клик на Continue дугме.

На крају ћете видите прозор који као да каже: одустани, овде је све у реду. Слика доле управо то приказује. Порука вам говори да Windows редовно скенира диск на грешке. Е сад, ако сте толико упорни, а знате или сумњате да имате проблема и желите да потврдите да је диск у реду, кликните на дугме Scan Drive. (Погледајте слику доле).

Чему служи фајл систем? Која је његова сврха? 

Фајл систем или систем датотека је начин на који Windows складишти и преузима фајлове на диску. Без фајл система, подаци би на диску били смештени у облику једне огромне безобличне масе, где се не би знало где почиње један фајл а где завршава други. Процес може бити прилично сложен, али њиме управља оперативни систем. Тако да нема разлога за бригу, осим када евентуално треба одабрати други фајл систем ради компатибилности.

Раније су рачунари користили једноставан систем датотека или фајл систем назван FAT или FAT16. Његова ограничења спречавају рачунаре да складиште датотеке веће величине и да приступају медијима великог капацитета. Зато су рани рачунари морали да деле велике чврсте дискове. У супротном би се могао користити само део ове меморије. Захваљујући данашњим фајл системима који могу складиштити огромне датотеке на огромним чврстим дисковима, таква ограничења више не важе. 

Завршетак скенирања 

По завршетку скенирања, видећете резултат. Углавном грешака нема; кликните на дугме Close. Ако се и пронађу грешке, оне су исправљене и те информације видите у резултату.

Хинт 

»» Најбоља ствар коју можете предузети у вези са грешкама на диску јесте прављење бекапа рачунара! Ово нећете спречити грешке, али ће вам помоћи да се лакше опоравите од њих.

»» Windows може затражити скенирање диска при бутовању због, на пример, неочекиваног и непрописног гашења рачунара. Из тих разлога, провера диска се врши аутоматски следећи пут када укључите систем. То је зато што:   

Хинт

»» Први и највећи узрок проблема са дисковима је њихово чупање из УСБ портова и неправилно искључивање. У ствари, један једини разлог зашто морате правилно уклонити диск је спречавање грешака на диску и других проблема. Погледајте претходни одељак „Уклањање медија и масовне меморије“.

»» Оригинални назив програма за проверу диска био је Check Disk или chkdsk (назив датотеке програма). Касније је назив промењен у ScanDisk. Некада су компјутерски штребери покретали Check Disk или ScanDisk за сваки проблем на који налете. Вероватно због оне последње поруке “No errors found”. Боље су се осећали. Ех, та сујета!   

Форматирање дискова и других медија 

Форматирање дискова је некада давно био редован и обавезан посао. То је зато што су флопи дискете стизале неформатиране. Данашњи уређаји, меморијске картице и дискови долазе унапред форматирани. Ипак, још увек је доступна могућност форматирања медија која се користи из једног од два разлога:

** Потпуног брисања садржаја диска

** Ресетовања фајл система ради компатибилности

Да, истина је: Форматирањем бришете тренутни садржај диска. Тај аспект опустошио је и нанео велике проблеме  још у првим данима власницима дискова, иако су тада били доступни многи алати за „деформатирање“. Данас можете много брже и потпуније уништити садржај диска брзим форматирањем, quick format-ом. Други разлог форматирања је ресетовање фајл система. Форматирања је у ствари оно што фајл систем поставља на диск. Оперативни систем користи тај фајл систем за складиштење информација, али је проблем што не читају сви оперативни системи све фајл системе. Нису компатибилни, како се каже.  

Табела

Табела доле приказује формате фајл система који су доступни команди Windows Format. Ова листа не укључује све тренутне формате медија, као што је Mac OS Extended фајл систем и стари OS/2 HPFS (фајл систем високих перформанси). 

Форматирање

Да бисте форматирали медиј, избрисали га или променили фајл систем на флеш диску или меморијској картици, следите ове кораке:

1. Притисните Win+E да дозовете File Explorer.

2. Изаберите This PC са леве стране.

3. Десни клик на диск који желите да форматирате.

На пример, УСБ диск.

4. Одаберите Format из падајућег менија. Команда Format је затамњена за медије које не можете форматирати, као што је оптички диск. Такође не можете форматирати диск на којем је оперативни систем, као што је диск C. Појавиће се дијалог Format, као што је приказано на слици доле. Тренутни формат приказан је у File System менију, као што је FAT (Default) а што се види на слици. 

Изаберите file system 

5. Изаберите file system за диск.

На овај корак ћете се одлучити само ако желите да промените фајл систем из неког разлога. На пример, желите да користите диск са Macintosh-ом. То значи да морате да форматирате флеш диск у exFAT тако да буде компатибилан са Macintosh-ом. Ако не изаберете нови систем датотека, користи се онај који је тренутно приказан.

6. Уверите се да је Quick Format изабран.

Не морате да идете на full format код дискова који већ имају фајл систем на себи. А ако вас брине сигурност, погледајте доле „Обришите своје податке“.

7. Клик на Start дугме.

Добијате упозорење да је форматирање медија драстичан корак и да брише све податке на диску.

8. Клик на OK дугме да започнете форматирање.

9. Ако Windows открије да се волумен користи, кликните на дугме No да бисте отказали.  

Диск је сада спреман 

Медији се користе када су неки фајлови отворени, фолдери отворени или неки програми приступају диску или меморијској картици. Ако сте сигурни да ништа не приступа картици, кликните на Yes да бисте наставили са форматирањем. Диск је сада спреман за употребу.

Након форматирања диск је празан. Од тог тренутка можете користити уређај за складиштење како сматрате да је потребно. 

Хинт

»» Не можете да деформатирате диск.

»» Форматирање брише све са диска! Ако желите да промените фајл систем, прво то урадите па тек онда копирајте податке на диск.

»» Ако имате обичај да на медије стављате ознаке волумена, то можете учинити у дијалогу Format. Погледајте једну од слика горе.

»» Медије можете форматирати и када користите Disk Management конзолу.

»» Опција Quick Format најбоља је за брисање диска и промену фајл система. Користите full format само кад припремате диск за нешто, за продају, на пример. Овај full format је најбоље извести када користите Disk Management конзолу.

»» Подаци на диску се не уништавају форматирањем. Онај ко зна, лако може вратити податке са форматираних дискова. Погледајте доле, „Обришите своје податке“.   

Обришите своје податке   

Истина је да форматирање, посебно full format, брише све податке са диска. Ово је довољно за кућну употребу. Али када морате да се уверите да су све информације потпуно нестале, ово није добра опција.

На пример, када продајете рачунар, најмање што желите је да вам тамо неки просечан купац поврати податке, поготово ако су лични или финансијски. Или, рецимо да сте политичар – али нећемо о томе. Поента је да вам у том случају треба бољи (плаћени) софтвер којим ћете темељније обрисати ваш диск. Доступни су софтверски алати за брисање података са било ког медија. Овај процес укључује непрестано писање информација све док не нестане било какав траг изворних података. Али, и над бољим има бољи. На тржишту можете наћи програме (скупе, али заиста скупе) којима можете повратити било који податак са било којег диска.

Физичко уништење диска

Ви преплатите програм и обришете ваш диск, неко други купи бољи и скупљи програм и поврати податке. Шта ћете, тако је. Те програме користе владе и велике корпорације. Поента је да не можете софтверски обрисати било шта, а да то неко не може да врати. Па како онда да обришете своје податке?.

Постоји само један једини начин: Да би диск постао потпуно бескористан, мора бити уништен његов хардвер. Најбољи начин за уништавање чврстог диска је бушење рупа у њему; отприлике, три рупе пречника најмање 5-6 милиметара на различитим местима на физичком диску. Пошто вероватно немате бушилицу у канцеларији, размислите о томе да позовете компанију за уништавање података. Они ће или спалити или исећи диск. 

Промена слова диска 

Могуће је променити слово додељено било ком меморијском уређају. Питање је само зашто би то неко желео.

На пример, више волим да слова дискова буду увек иста. Хоћу да УСБ оптички уређај увек користи слово R. На тај начин, када год убацим диск, не додељује му се следеће доступно слово, већ увек исто. То је доследност или конзистентност.

Да бисте поново доделили слова диск јединице, обратите пажњу на ове кораке:

1. Уверите се да диск није у употреби.

Ниједан фајл на диску није отворен, нити су активни програми са уређаја. Ово укључује и фолдере. Ако неки од ових услова није испуњен, поступак неће ићи глатко.

2. Отворите Disk Management конзолу. Клик на Windows дугме и укуцајте computer management. Отворите Computer Management програм, и изаберите Disk Management са леве стране. Погледајте ранији одељак “Отварање Disk Management конзоле.”

Диск – Change Drive Letter 

3. Десни клик на диск чије слово желите да промените.

Медији су излистани на основу слова диска у горњем средишњем делу прозора. Не мењајте диск C, то је Windows boot диск.

4. Изаберите Change Drive Letter or Paths команду.

Change Drive Letter or Paths дијалог се појављују, као на слици доле. Видите икону и слово за диск јединицу коју сте изабрали и сва повезана слова дискова и називе путања.

5. Клик на Change дугме.

Отвара се Change Drive Letter or Path прозор.

6. Изаберите ново слово из падајуће листе.

Доступна су само слова која тренутно не користе други уређаји или мрежни дискови.

7. Клик на OK.

Појављује се важно упозорење. Windows и различити програми зависе од слова дискова. Фајлови постају „изгубљени“ када промените слово диска.

Када се то догоди, морате помоћи Windows-у или одређеним програмима да преместе фајлове.

Кликните на Yes 

8. Ако желите да наставите, кликните на Yes да бисте потврдили да сте прочитали упозорење.

Диску се тренутно додељује ново слово. Може искочити у том тренутку AutoPlay нотификација.

9. Затворите све заостале прозоре.

Немојте мењати слова дисковима „тек тако“ и из забаве. Морате имати добар разлог, попут тога што желите да флеш диск стално користи исто слово. Да бисте поништили слово диска, једноставно поновите ове кораке. Можете додељивати изнова и изнова слова диску током целог дана.  

Придруживање медија за складиштење неком фолдеру 

Читава ова ствар око слова за дискове посебност је Windows-а. Други оперативни системи интегришу више уређаја за складиштење у један корени фолдер. На пример, у Unix оперативним системима користите име путање (фолдера) за приступ преносивој меморији. То има смисла јер се са именима путања лакше ради него са насумичним словима абецеде.

У Windows-у можете мапирати диск у одређени фолдер. Овај процес не уклања слово диска, али умногоме олакшава приступ фајловима. На пример, уместо да памтите да су ваши пројекти на неком спољном диску E, можете мапирати диск E у фолдер Documents \ Пројекти и одатле приступити фајловима.   

Диск – мапирање у фолдер 

Да бисте уређај за складиштење пресликали или мапирали у фолдер, следите ове кораке:

1. Направите празну фасциклу у вашем корисничком налогу.

Press Win+E да отворите File Explorer. Изаберите име вашег налога из менија адресне траке. Унутар фолдера вашег налога, креирајте нови фолдер: На Home страници  File Explorer-а, у New group, клик на New Folder дугме. У овај фолдер ће бити постављен ваш складишни уређај.

На пример, направите фолдер под називом Пројекти у фолдеру Documents. Фасцикла мора бити празна; не може садржати датотеке или субфолдере.

2. Отворите  Disk Management конзолу.

Потребни кораци дати су у одељку “Отварање Disk Management конзоле” раније у овом чланку.

3. Десни клик на икону диска и изаберите Change Drive Letter or Path команду.

4. Клик на Add дугме.

Add Drive Letter or Path дијалог се појављује.

5. Клик на Browse дугме. 

Диск – Browse for Drive Path 

6. Користите Browse for Drive Path дијалог да лоцирате фолдер који сте креирали у Кораку 1.

Празан фолдер постаје место за постављање/маунтовање вашег диска.

Фолдер вашег налога се налази на диску C у Users фолдеру.

7. Клик на OK да поставите изабрани фолдер.

Вратите се у Add Drive Letter or Paths дијалог, и видећете пуну путању до наведене фасцикле.

8. Клик на OK. Диск је сада повезан (или придружен) фолдеру који сте навели. Када отворите фолдер, видећете садржај коренског/ root фолдера вашег диска, али име путање на адресној траци је путања новог фолдера који сте управо креирали. Осим тога, сви будући дискови које ћете евентуално повезати на фолдер су и даље доступни у This PC  прозору и додељује им се исто слово диска. 

Хинт

»» Можете додати више тачака монтирања/постављања за једно слово диска. Да бисте то урадили, поновите исте кораке у овом одељку, само изаберите други (још један) фолдер. Један диск се може мапирати на неколико локација.

»» Да бисте раздвојили или раздружили диск од фолдера, поновите кораке од 1 до 3. У Change Drive Letter and Paths дијалогу изаберите име путање и кликните на дугме Remove. Кликните на дугме Yes да бисте потврдили.

»» Уклањањем тачке за причвршћивање (mounting point) диска из фолдера, не бришете тај фолдер.  Можете увек поново користити ту празну фасциклу за поновно постављање медија или за причвршћивање других медија. 

Забава са партицијама

Некада је FAT фајл систем ограничавао оперативни систем да приступа пуном капацитету чврстог диска. Решење је било да се један физички диск подели на више логичких дискова. На тај начин би се могао искористити читав капацитет диска: свакој партицији је додељено своје слово и сви су били задовољни.

Данашњи фајл системи могу приступити масивним дисковима па партиционисање није потребно због величине диска. Ако желите, и даље можете поделити чврсти диск на партиције. У ствари, примарни диск за покретање рачунара често је подељен како би лакши био процес опоравка и покретања рачунара. А неки корисници деле огромне физичке дискове на логичке целине ради организације или побољшања брзине. 

Хинт

»» Партиционисање се односи само на хард дискове и ССД-ове. Не можете партиционисати картице или флеш дискове.

»» Сви дискови су партиционисани. Један чврсти диск има најмање једну партицију.

»» Цео диск не мора бити партиционисан. Сваки неискоришћени (unused) простор сматра се нераспоређеним (unallocated).

»» Поступак иницијализације диска укључује прво партиционисање. Након тога се партиције форматирају. Партицијама се тада може доделити слово диска. Назив за такве партиције је логички драјв.

»» За Windows, партиције могу бити примарне или проширене (extended). Потребна је само једна примарна партиција, а то је Windows boot диск. Проширене партиције постају други дискови у систему, познати и као логички дискови.

»» Партиције које нису Windows, Non-Windows партиције,  могу постојати и на уређају за масовно складиштење-на пример, за друге оперативне системе или партиције за опоравак података. Ове непроширене (non-extended) партиције нису монтиране у оперативном систему Windows као логички дискови.   

Испитивање партиција диска

Најбоље место за преглед било које партиције на систему за масовну меморију рачунара је конзола за управљање дисковима – Disk Management console. Пратите ове кораке да бисте отворили конзолу:

1. Кликните на Windows дугме.

2. Укуцајте Computer Management

Листа програма појављује се у Start менију. Вама треба Computer Management App.

3. Изаберите Computer Management app.

Computer Management прозор искаче.

4. Са листе конзоле на левој страни изаберите Disk Management.

У центру прозора налазе се доступмни дискови, односно сви уређаји за масовно складиштење. Ја ћу их све звати дискови, али да знате да не морају сви уређаји то бити. Доњи средишњи део Disk Management конзоле, приказан на слици доле, приказује физичке меморијске уређаје повезане са вашим рачунаром. Disk 0 на слици је подељен на три партиције. Disk 1, спољни чврсти диск, има само једну партицију. Disk 2 и 3 су флеш дискови.

Диск 1 

У већини случајева, физички диск има само једну партицију, као што је Disk 1 на слици горе. Тај уређај је спољни чврсти диск, који је мапиран у диск E, као што је приказано у Disk Management конзоли.

Примарни уређај за масовну меморију, приказан на слици горе као Disk 0, има три партиције: једну за UEFI или програм за конфигурацију система; други за диск C, бут диск рачунара; и партицију за опоравак која садржи Виндовс окружење за опоравак – Windows Recovery Environment.  

Диск 0 

Од три партиције на Disk-у 0, само је једна мапирана у логички диск у Windows-у. То је примарна партиција. У опису видите реч Boot. Друге две партиције су такође boot партиције, али се користе за посебне сврхе.

Оно што није приказано на слици горе је нераспоређен (unallocated) простор. То би се појавило као празно место на диску. Можете користити тај нераспоређени простор за креирање нове партиције или можете проширити (expand) постојећу партицију у тај простор. Такође можете смањити (shrink) волумен да бисте створили нераспоређен простор. 

Хинт

»» За интерну употребу, Windows означава уређаје за складиштење података почевши са Диском 0 (нула) па редом.

»» Погледајте овде за информације о Виндовс окружењу за опоравак.

»» Disk 0 је први физички чврсти диск у вашем рачунару. Сви додатни чврсти дискови, унутрашњи или спољашњи, нумерисани су као Disk 1, Disk 2, итд.

»» Свака партиција има тип или метод формата, као што је NTFS или FAT32, као што је приказано на слици горе.

»» Други назив партиције или логичког диска је волумен.   

Смањивање диск – волумена 

Смањивање волумена или капацитета диска вам може бити од користи кад имате чврсти диск великог капацитета, а не користите га у целости. На пример, можете имати чврсти диск од 3TB и користити само 1TB тог простора за складиштење. Могуће је смањити капацитет на 2TB, што омогућава да се 1TB користи као други чврсти диск или да се користи као диск за покретање другог оперативног система, као што је Linux. 

Диск – очистите смеће 

Да бисте смањили/скупили волумен, следите ове кораке:

1. Прво, очистите смеће.

Да бисте добили што више слободног простора, размислите о уклањању некориштених датотека са уређаја. Испразните корпу за отпатке. Покрените Storage Sense и урадите све што је потребно како бисте били сигурни да не губите простор на диску.

2. Отворите Disk Management конзолу.

Погледајте ранији одељак “Отварање Disk Management конзоле.”

3. Десни клик на волумен/партицију.

То не може бити системски волумен, као што је диск C, или меморијска картица, флеш диск или оптички уређај. То мора бити чврсти диск или SSD.  

4. Изаберите Shrink Volume. Windows проверава диск да види колико се може смањити. Затим се приказује дијалошки оквир Shrink, приказан на слици доле, где можете поставити величину нове партиције.

Диск – количина простора 

5. Подесите количину простора на диску за смањивање.

Користите оквир за текст поред ставке Enter the Amount of Space to Shrink in MB да бисте поставили нову величину волумена. На слици доле, наведени износ је 1420572 MB, или нешто више од 142 GB простора за складиштење. То је уједно и највећи износ који се може смањити; можете поставити нижу вредност, али не и вишу. Подесите величину на било који износ који вам је потребан. Немојте превише смањивати/шринковати постојећи волумен, иначе се може напунити и изазвати друге проблеме.

6. Клик на Shrink дугме да смањи величину диска. Рачунар смањује партицију. Када се операција заврши, видећете да се нови, нераспоређени (unallocated) волумен појављује на истом месту као и тренутни диск у Disk Management конзоли. Слика доле приказује поређење пре и после мог теста диска Е, који сам смањио за 100.000 MB (или 100 GB).

Диск – простор није распоређен 

Ефекат смањења волумена је стварање нераспоређеног простора на диску, као што је приказано у доњем десном углу на слици горе. Тај простор није распоређен, што значи да то уопште није партиција. Погледајте касније одељке „Креирање нове партиције на нераспоређеном простору“ и „Проширење партиције“ да бисте открили шта можете учинити са таквим комадом простора на диску.   

Креирање нове партиције на нераспоређеном простору

Да бисте недодељени (unallocated) део чврстог диска учинили корисним, морате да креирате нови волумен, који ће бити препознат од стране Виндовс-а. Можете да креирате пет врста волумена:

Simple: Ово је типични чврсти диск који већина корисника рачунара има у оперативном систему Виндовс. Ако смањујете волумен да бисте креирали нови логички диск, ова опција је она коју желите.

Spanned:  Комбинује два или више нераспоређених волумена, чак и на засебним физичким чврстим дисковима, стварајући нови диск. Нови диск комбинује сав простор различитих нераспоређених области у једну целину.

Striped: Ови волумени се користе за побољшање перформанси диска ширењем информација између више дискова. Нето резултат је да се неколико дискова користи за брзи приступ информацијама, што све операције на диску чини бржим. Потребна су вам два или више нераспоређених делова простора на диску да бисте поставили пругасти волумен.

Диск – RAID-5

Mirrored: Пресликани (Mirrored) волумен је дупликат; информације се записују и читају са два диска. Пресликавање се врши првенствено како би се избегле грешке. За рад су потребна два диска.

RAID-5: RAID-5 се користи заједно са најмање два друга волумена за стварање редундантног система за складиштење. Ова опција најбоље функционише када су одвојени физички чврсти дискови део система RAID-5. 

Диск – Simple волумен  

Од свих ових опција, једна и једина коју желите је једноставан ( Simple) волумен. Пратите ове кораке да бисте креирали једноставан волумен у нераспоређеном простору на чврстом диску или ССД -у:

1. Десни клик на unallocated простор у Disk Management конзоли.

2. Изаберите New Simple Volume.

New Simple Volume чаробњак се појављује. Ако је ова ставка затамњена, имате максималан број партиција које дозвољава Windows.  Погледајте  “Нема више партиција!”

3. Клик на Next дугме.

4. Поставите величину новог волумена у MB оквир за текст.

Величина је већ унапред подешена да одговара целом капацитету диска. Препоручујем да користите ту унапред подешену величину, осим ако немате неку другу главну шему за партиционисање медија и не прелазите ограничење партиције, што је описано у одељку испод „Нема више партиција!“

5. Клик на Next дугме. 

Диск – слово диск јединице 

Windows вам омогућава да доделите слово диск јединици или можете да користите предложено слово. Предложено слово је оно које ће Виндовс доделити диск јединици при првом покретању рачунара. Погледајте претходне одељке „Промена слова диск јединице“ и „Спајање медијума за складиштење у фасциклу“ за информације о промени слова погона или монтирању диск јединице као фасцикле. У супротном, наставите са кораком 6:

6. Клик на Next дугме.

Партиција захтева фајл систем. У супротном, Windows не може приступити медију.

7. Будите сигурни да је NTFS изабран као фајл систем.

8. Укуцајте new volume label за диск.

9. Уверите се да је Perform a Quick Format опција изабрана.

И док сте још увек на томе, оставите опцију Enable File and Folder Compression необележену. Не препоручујем компримовање медијума.

10. Клик на Next дугме. Појављује се екран са резимеом. Изгледа ли добро?.  Ако не, кликните на дугме Back и поправите ствари.   

Диск – Finish 

11. Клик на Finish да креирате нови волумен.

Windows припрема партицију диска, форматира медиј и додељује слово диску.

Чини се да је партиција спремна у Disk Management конзоли. Видите ознаку, слово диска, капацитет и фајл систем. Диск се такође приказује у This PC. Садржај је празан. Медиј за складиштење је спреман за употребу.

Немојте се разочарати ако се нови волумен појави са мањим капацитетом него што сте желели. Недостајући бајтови се троше, користи их процес форматирања. 

Проширење партиције

Други начин да се нераспоређен простор стави у функцију је проширење постојећег волумена. На пример, на слици горе, при дну видите комад празног простора од 97,66 GB. Могли бисте да креирате нови волумен од тог простора, као што је описано у претходном одељку, или да проширите постојећу партицију, што тај диск чини већим. 

Нема више партиција!  

Немојте се изненадити ако ниједна од команди за креирање новог волумена није доступна. То је зато што Windows поставља ограничење на број партиција којима ваш рачунарски систем  може приступити. Службено ограничење су четири примарне партиције или три примарне партиције и једна проширена партиција.

Пошто је Disk 0 C обично подељен на три примарне партиције (UEFI, drive C и Recovery), то значи да можете имати још једну партицију и то је то! Ограничење се не односи на више чврстих дискова, па можете наставити да додајете чврсте дискове у систем. Једноставно не можете поделити ниједан од тих чврстих дискова на више партиција. 

Није све изгубљено 

Није све, међутим, изгубљено. Помоћни програми независних произвођача вам омогућавају да креирате више партиција. На пример, ако имате намеру да инсталирате Linux као други оперативни систем, услужни програм за подешавање Linux-а креира потребне партиције за вас. Други помоћни програми трећих страна помажу вам да креирате додатне партиције. А ако имате намеру да покренете више оперативних система, набавите boot loader manager програм, који обично долази са алаткама за креирање партиција и управљање.  

Диск – Extend Volume 

Да бисте проширили партицију, следите ова упутства:

1. Отворите Disk Management конзолу.

2. Десни клик на партицију коју желите да проширите.

Волумен се може проширити само ако се налази на диску који има нераспоређени простор и ако се волумен не користи.

3. Изаберите Extend Volume команду.

Extend Volume чаробњак се отвара.

4. Клик на Next дугме.

Следећи екран чаробњака вам омогућава да изаберете делове нераспоређеног простора на систему за масовну меморију рачунара.

5. Одаберите делове нераспоређеног простора за додавање постојећем диску.

Сваки недодељени простор на тренутном диску (онај који проширујете) већ се приказује у Selected колони (на десној страни прозора). Сваки додатни недодељени простор на другим дисковима приказује се у Available колони.

Користите Add or Remove дугмад да изаберете које ћете нераспоређене волумене користити.

Ако дугме Next није доступно, вредност наведена у Select the Amount of Space in MB је превисока. Подесите на нижу вредност.

6. Клик на Next дугме. 

Диск је сада велики 

7. Клик на Finish дугме.

Као магијом, величина диска се тренутно увећава, захватајући све нераспоређене делове.

8. Затворите Disk Management конзолу.

Диск је сада велики и спреман за употребу. Ако операција не успе, то може бити због ограничења величине постављеног у master boot record (MBR). Фајл систем FAT32 не може приступити уређајима већим од 2 TB. Исто тако, ако је диск иницијализиран помоћу MBR шеме, не може проширити партиције више од  2 TB. Решење је конвертовање MBR у GUID Partition Table (GPT) формат. Да бисте извршили ову операцију, потребан вам је менаџер партиција на диску треће стране (thirdparty disk partition manager) који може да изврши промену без уништавања података медија.  

Брисање партиције 

Други начин стварања слободног простора на диску за партицију је брисање постојеће партиције. Ефекат је бруталан: Сви подаци на тој партицији су избрисани. За опоравак података могли бисте користити форензичке помоћне дискове, али није то моја поента: Брисање партиције је драстичан потез с којим треба поступати пажљиво. То је посебно тачно јер партиције дискова других оперативних система нису потпуно видљиве за Windows. Наставите са опрезом. 

DISKPART програм 

CMD прозор командне линије садржи алатку за текстуални режим која пружа мање визуелни начин управљања системом за складиштење рачунара. Помоћни програм DISKPART обожавају фанатици који сматрају да је Disk Management конзола превише пријатељска. У ствари, не видим никакву предност у коришћењу DISKPART-а, осим неколико напредних команди које нуди.

Да бисте покренули DISKPART, покрените CMD као администратор . Укуцајте DISKPART и покренули сте програм. Можете укуцати HELP да видите листу команди, иначе сте препуштени сопственој судбини.

Заљубљеници и IT специјалисти воле DISKPART зато што може бити аутоматизован.  У ДИСКПАРТ -у можете покренути скрипте које вам помажу да конфигуришете систем за складиштење на рачунару. Ова операција функционише брже него покушај коришћења Disk Management конзоле за управљање дисковима за појединачно конфигурисање више рачунара. 

Диск – Delete Volume 

Да бисте избрисали партицију, пажљиво наставите са овим корацима:

1. Отворите Disk Management конзолу.

2. Десни клик на волумен који желите да уништите.

Волумен не може бити системски волумен, с којег је покренут Windows, нити било који волумен који се користи.

3. Изаберите Delete Volume команду.

Команда Delete Volume уклања кодну референцу партиције из master boot record-а (MBR).  Подаци медија нису обрисани, али се не могу лако вратити, због чега се на екрану појављује упозорење.

4. Ако се то од вас затражи, кликните на дугме Yes у одговарајућем дијалогу за упозорење. Још једно упозорење може се појавити ако Windows  верује да је волумен још увек у употреби. У супротном, партиција је уклоњена. 

Партиција нестала 

Када партиција нестане, њена локација у Disk Management конзоли приказује се као нераспоређен простор. Са тим комадом простора на диску можете учинити три ствари: Прерасподелити простор, проширити постојећи волумен или га користити за инсталирање другог оперативног система. Остали одељци у овом чланку описују детаље о прерасподели и проширењу партиција.