„Има земаља које данима чувају своје тајне од путника и не показују му ништа осим своје спољашности, а онда му, одједном, баце кључ и кажу му да иде куда жели и види све што може. Таква је ова земља“, написала је о Србији Ребека Вест у свом путопису Црно јагње и сиви соко…

А један од могућих кључева за тумачење туристичких дестинација Србије, без обзира да ли долазите из велике даљине или из непосредног комшилука, свакако је и храна. Јер храна обједињује најосновније људске потребе, са оним најделикатнијим, културолошким, у којима припрема хране досеже до уметности. 

Пробај! Шест језика говори

Бурна историја Србије оставила је свој печат у исхрани: утицаји са све четири стране света постоје, али је великодушно поднебље и маштовитост локалног становништва учинила да и кулинарски оригинали, а и варијације, буду истовремено величанствени и комуникативни. Кад се гостима понуди добро спремљено јело, у Србији се често каже „Пробај! Шест језика говори, а седми замуцкује“. А онда се, онај што проба, увери да је напомена о „замуцкивању“ тек шармантни трик кулинарске скромности у дискретном лову на комплименте. Језик хране, баш као језик цвећа и многе друге финесе невербалне комуникације, лако се учи и дуго остаје у сећању. 

Какав је неко на јелу, такав је на делу

Клима и геолошки рељеф нису исти у свим деловима Србије. У равничарском делу клима је континентална, у планинском типично планинска са варијететима умереноконтиненталне климе у долинама река, док на југозападу има особине измењене јадранско-медитеранске климе. Рељеф и клима утичу на биодиверзитет и пољопривреду, а они на гастрономију: за особу великих апетита каже се да једе као мећава, а за оне умерних склоности да једу као птице. Ипак, генерални став Срба јесте да је боље јести више јер „снага на уста улази“ и „какав је неко на јелу, такав је на делу“. 

Пост као светиња

Поред јела и пића који мноштвом укуса и мириса несумњиво распирују гастрономску страст, Србија је такође и земља традиционално здраве хране. Православни Срби у прошлости генерацијама су поштовали пост – посебан режим исхране у којем се сваке среде и петка, а такође и по неколико недеља пред велике религијске празнике, осим од лоших мисли и дела, потпуно уздржавало и од намирница животињског порекла. Кад се зна да посних дана у години има више него мрсних (оних у којима се једу месо, млеко и јаја), јасно је порекло многих здравих куварских вештина и рецепата. Ако сте вегетаријанац уживаћете, а ако нисте опет нема разлога за бригу. Из практичних разлога, путницима ни у стара времена православље није препоручивало пост. Уз то, Срби су гостољубив народ тако да ће, од елегантних ресторана у престоници, преко занимљивих кафаница у другим деловима земље, до скромних домаћинстава и у најмањим селима, учинити све да се осећате пријатно.

Војводина

Ми ћемо се овог пута, на овом месту, осврнути поближе на нашу северну покрајину.                      

Војводина се налази на севeру Србије. То је равничарска област усамљених салаша, богатих села и градова средњоевропске архитектуре и кулинарске традиције. Један од главних ратарских производа који историја памти од XVI века јесте здрав и укусан футошки купус. Име је добио по Футогу поред Новог Сада. Купус се у Војводини припрема као главно јело или додатак, као фил за слане пите или палачинке или као чорба. Чувени кисели купус, осим што се једе као салата, основа је чувене сарме и још чувенијег подварка. Сарма, то су замотуљци зачињеног млевеног меса и пиринча у листовима киселог купуса. Јело без којег нема свадбе ни весеља.

Кад се попнем на лудају

Поред Дунава и Саве на ободима, Војводина је прошарана мирним рекама и њиховим меандрима, а богата је и природним и вештачким језерима. Због тога су и специјалитети од слатководне рибе заступљени на менију ове области.

Пошто је већином равничарска, Војвођани сами збијају вицеве. Кад се попну на дулек, који негде зову бундева, а негде лудаја, виде све до Беча. Због такве визуелне комуникације и војвођански колачи, торте, пите и штрудле завршили су „бечке школе“ што значи да су сјајни. А указује и на богатство различитости Војводине с бројним утицајима свих њених нација и националних. А има их више од двадесет и пет.

Банатски порто

Рељефно равна Војводина ипак има и два озбиљна узвишења – Фрушку гору и Вршачку планину. Обронци ових планина и њихова заталасана околина идеални су за узгајање винограда и воћњака. Вина направљена од старих и племенитих сорти грожђа, као и воћне ракије незаобилазни су део гастрономске понуде Војводине. Ароматизовано десертно црвено вино бермет – (слично портоу, мадери или шери-винима) можете наћи само у Сремским Карловцима. Преко аустроугарског двора, ово вино постало је омиљено у високом друштву Европе. Не само Европе. Приче говоре да је бермета било и на „Титанику“. 

Међу различитим сјајним сувомеснатим производима Војводине, по специфичности је посебно занимљив сремски кулен. Велика, дебела кобасица од млевеног свињског меса и сланине, зачињена алевом паприком и сољу. Што дуже стоји, кулен је бољи, а одличан је као пређело, на сендвичима, као ароматични додатак тестенинама и другим јелима.

Пријатно

Србија је земља прелепе природе, значајних археолошких налазишта и историјских споменика, а такође и земља гостољубивог народа и укусне хране. За почетак ту је обиље дестинација, активности, јела и пића које не треба пропустити. Одмах до њих, на дохват руке, налазе се и ствари које путник, који то жели, може сам да открије. Чим учини корак више. Препоручили смо вам само делић богате гастрономске понуде Србије, а остатак ће у ваше утиске уписати ваша чула.

Пријатно!