Складишни простор ће бити кључна реч овог чланка, на овај или онај начин, или капацитет уређаја за складиштење. То је често коришћена реч, посебно када се примењује на масовну меморију на рачунару.

Што диск има већи капацитет, то је више простора за складиштење ваших ствари – не само програма и ваших докумената, већ и огромних датотека, попут музичке колекције, филмова и осталог. Заиста вам је потребан простор за складиштење!

Складишни простор – проблем

Купили сте нови уређај за складиштење података, рецимо чврсти диск. Предивно изгледа и огроман је, препун слободног простора. То је зато што је празан, ваш складишни простор је празан. Ово стање не траје дуго. На крају ће овај уређај за складиштење постати дом за ваше датотеке и програме. Као и све људске ствари, и то је нешто што се временом гомила, и некад празни и пун потенцијала чврсти диск, одједном се напуни и, па, ту настане мали проблемчић.

Складишни простор – сагледавање могућности

Да бисте на брзину проверили капацитет на свим складишним уређајима вашег рачунара, отворите File Explorer и одскакутајте до This PC прозора. Пратите ове кораке:

1. Притисните Win+E.

File Explorer прозор се појављује.

2. Изаберите This PC из листе ставки са леве стране прозора.

Видећете прозор у којем се налази преглед доступног складишног простора на вашем рачунару, слично као на слици доле.

Легенда слика горе:

1 – This PC

2 – Локални уређаји за складиштење

3 – Слободан простор на складишним уређајима или капацитативни термометар

Чак и овако на први поглед можете одредити који капацитет има ваш складишни простор. Плави део термометра означава искоришћени простор; сиви или бели део представља расположиви простор.

Још мало детаља

Када слободног простора понестане, термометар постаје црвен и љут, што вам помаже да брзо идентификујете чврсте дискове са малим капацитетом. Морате се носити са овом ситуацијом ако желите да наставите да користите диск јединицу.

За више детаља о диску или неком другом уређају за складиштење, кликните десним тастером миша на њега и изаберите Properties. Видећете Properties дијалошки оквир жељеног меморијског уређаја. На General картици приказане су детаљне информације о искориштеном и слободном простору диска, као што је приказано на слици доле.

Легенда слика горе:

1 – Хммм, изгледа баш добро, има довољно простора

2 – Детаљи заузећа диска

3 – Укупан капацитет диска у GB

4 – Уклањање непожељних фајлова. Никако не избегавати!

5 – Компресовање диска. Обавезно избегавати!

O, Tempora. O, Mores!

На слици горе видите да је укупни капацитет уређаја 465 GB. То је у ствари диск од 500 GB, али стварни складишни простор диска је мањи због додатних трошкова и одређеног броја бајтова које је влада узела у пореске сврхе. Шалим се. Важнији податак овде је слободни простор, који је на слици горе више него одговарајући.

»» Када слободан простор падне испод 10 процената, Windows приказује поруку упозорења у вези са слободним капацитетом. Када видите ову поруку, реагујте одмах.

»» Оптички дискови су увек пуни. Они показују црвену траку заузећа капацитета у This PC прозору. Ово важи чак и за дискове на којима је могуће писање (који су writeable).

»» Морам да признам да ми се никако не свиђа назив This PC. У старијим верзијама оперативног система Windows стајало је My Computer, што је некако изгледало лепше и више описно. О, Tempora, O, Microsoft!

Складишни простор и референтне вредности капацитета

Као и код рачунарске меморије, сав капацитет медијума или дискова за складиштење се бележи и мери у бајтовима – bytes. Бајт је карактер или информација која може да садржи једно слово, број, запис или наслов. Бајт је сам по себи бескористан, па рачунарски заљубљеници имају посебне термине за описивање великих количина бајтова:

Kilobyte (KB) 

Килобајт или Kilobyte (KB)  је око 1.000 бајтова што је отприлике довољно простора за једну страницу текста. И то је само обичан или plain текст – без неког елегантног обликовања или графике.

Megabyte (MB) 

Мегабајт или Megabyte (MB)  је око милион (1.000.000) бајтова. То је величина неког звучног записа у трајању од једног минута.

Gigabyte (GB)

Гигабајт или Gigabyte (GB) је око милијарду бајтова. То је довољно простора за, на пример, сат времена неког видеа. Капацитет већине медијских картица и флеш дискова мери се у гигабајтима.

Terabyte (TB) 

Терабајт или Terabyte (TB)  је око трилион бајтова или 1.000 GB. Уређаји за складиштење података, HDD и SSD дискови мере њихов капацитет у терабајтима.

Yottabyte (YB)

Иза терабајта долази петабајт – petabyte, који је 1.000 TB. Затим долазе егзабајт – exabyte, зетабајт – zettabyte и (мој омиљени) јотабајт – Yottabyte. Јотабајт се у односу на гигабајт израчунава по формули:

1 јотабајт = 1.0 × 10¹⁵ гигабајта = 1000000000000000 гигабајта. 

Ако будем и даље писао чланке за 100 година, писаћу о чврстим дисковима од јотабајта.

Складишни простор – како измерити гломазне ствари

Од свих датотека које долазе на тврди диск вашег рачунара, увек је било да неке заузимају више простора од других. Ова огромна чудовишта бајтова, било појединачно или заједно, изазивају језу због капацитета. Не можете избећи неке од ових великих фајлова, то је истина, али бар можете покушати управљати простором који заузимају.

На примарном уређају за масовну меморију рачунара, на пример чврстом диску, ви складиштите три групе датотека:

»» Оперативни систем рачунара, Windows

»» Апликативни софтвер – програме и апликације – који вам омогућавају да радите са рачунаром

»» Разне ваше ствари: датотеке, документа, медије и друге ствари које креирате или прикупљате

На чега овде не могу да утичем

Идеална ситуација би била да имате чврсти или SSD диск који има капацитет за држање све три групе фајлова, не само за сада већ и све док планирате да поседујете рачунар, односно за убудуће.

Што се тиче Windows-а, готово да сте немоћни, не можете стварно смањити његову величину, толики је колики је, јер га је таквим Microsoft начинио.

А на чега могу

Оно на чега можете утицати или чиме можете управљати јесте софтвер. Старији програми се могу уклонити, а имате и могућност да инсталирате новије програме на секундарну меморију или чврсти диск на којем није инсталиран систем.

Кад су у питању ваше личне ствари, не либите се да ту будете најокрутнији. Обришите старе фајлове јер тиме повећавате слободан простор на диску. Уколико сте сажаљиви на старе слике или неке видео записе, размислите о архивирању датотека на секундарни или можда екстерни диск, а ту је и увек расположива преносива меморија. Такође можете лоцирати посебно велике фајлове и уклонити их. Шта ће вам игрица од 100 и кусур гигабајта коју више не играте? 

Складишни простор и набавка диска већег капацитета

Буквално цеђење додатног простора из чврстог диска било је раних 1990 -их масовна појава. Тада су програми и датотеке расли, док је капацитет чврстог диска остао исти. Корисницима рачунара понестало је простора за складиштење ствари. Да би се то некако превазишло, осмишљена су различита решења: архивирање великих датотека, уклањање непотребних фајлова и програма, додавање другог или трећег чврстог диска и компримовање дискова. Ови алати, иако сви доступни и данас, баве се све мање и мање капацитетом дискова.

Складишни простор – решавање проблема са великим фајловима

Брз начин да повећате све мањи капацитет чврстог диска је лоцирање предмета који заузимају највише простора. Налетећете можда на неке велике датотеке, за које нисте ни били свесни да постоје. На пример, обришете неки стари филм са чврстог диска. Опа, бато! Добили сте додатних 4 GB простора за складиштење.

Да бисте лоцирали велике датотеке на рачунару, користите Windows Search команду. Пратите ове кораке:

1. Притисните Win+E да дозовете File Explorer (бивши Windows Explorer).

 File Explorer се отвара, приказујући Quick Access ставке.

2. Изаберите This PC у левом окну да бисте могли да претражите цео рачунар. Ако желите само да погледате свој C диск, уместо This PC изаберите њега.

3. Унесите size: у оквир за претрагу и изаберите Gigantic.

4. Сачекајте неколико минута да File Explorer претражи ваш диск. Будите стрпљиви да статусна трака заврши са попуњавањем врха.

5. Изаберите details на View картици.

Size колона

6. Клик на Size колону да бисте извршили сортирање од највећег према најмањем.

7. Прегледајте пажљиво листу датотека и избришите оне које вам више нису потребне. Ако сумњате у то шта датотека ради или уопште не знате чему служи, оставите је или потражите објашњење на интернету. Последња ствар коју желите да урадите је да обришете неки важан програм или избришете важне податке. ISO/IMG датотеке, инсталационе програме и привремене датотеке често су ствари којих се можете решити а да не упаднете у било какве невоље.

8. Идите у Downloads фасциклу. Она се обично налази на Quick Access тулбару.

9. Избришите сва преузимања која вам више нису потребна.

У чему је поента

Можете да разгледате листу, али поента је да пронађете велике датотеке које можете уклонити и ослободити простор који заузимају. Можда ћете видети датотеке које сте преузели или креирали пре много година – нешто што вам је једном требало, али више не. Ако је тако, одлично: Можете избрисати или архивирати датотеку.

Да бисте избрисали датотеку, означите је у Search Results прозору, а затим притисните Delete дугме на тастатури. Ова радња шаље датотеку у корпу за отпатке, али је заправо не брише. Простор који ова обрисана датотека заузима ће се ослободити тек када испразните корпу за отпатке.

Зашто архивирамо фајлове

Архивирање фајлова се користи када вам они и даље требају, али не морају да вам буду тог тренутка при руци. Да бисте архивирали датотеку, можете је преместити у неку спољну меморију или је компресовати, односно зиповати. Премештање се врши притискањем Ctrl+X да је исечете. Затим отворите прозор фасцикле на спољном диску или медијској картици. Притисните Ctrl+V да залепите – пејстујете датотеку премештајући је на медиј. Да бисте компресовали датотеку, погледајте каснији одељак „Компресовање појединачних датотека“.

»» Shift+Delete моментално брише неки фајл без да га смешта у корпу за отпатке. Ову операцију није могуће поништити, зато је са опрезом користите.

»» Погледајте одељак, „Складишни простор – ствари које га прождиру“, за савете о томе које врсте датотека заузимају највише простора за складиштење.

Складишни простор – ствари које га прождиру

Како су могућности рачунара расле, тако су расли и величина и типови датотека. Највеће датотеке су обично и најсофистициранији медији за складиштење и друге фенси ствари које би стари IBM PC/XT-ов слабашни диск од 10 MB довеле у кататонично стање. Ево највећих врста датотека које ћете пронаћи на типичном рачунару:

Видео:

Датотека која заузима највише простора (осим игрица дакако) коју можете додати на рачунар је филм. Играни филмови поједу неколико гигабајта. Чак су и обичне видео датотеке врло велике; 2-минутни видео може бити 30 MB или више. Моја препорука је да видео снимите и чувате на екстерном чврстом диску.

Музика:

Очекујте да ћете користити око 1MB простора на диску за сваки минут музике коју складиштите на рачунару.

Слике:

Слике могу бити мале, попут оних које пронађете на интернету или размените путем е-поште. Али необрађене слике, такозване Raw image-оне које желите да задржите да бисте могли да их одштампате повећањем њихове ширине на величине 4-x-5 (или веће)-заузимају неколико мегабајта простора за складиштење.

Програми:

Већина програма не користи пуно простора, али неки могу бити огромни. Рачунарске игре су ту неприкосновене. Али и то је релативно: након што инсталирате игрицу, она даље неће заузимати много простора.

Документи:

Документи заузимају најмање простора. Документ за обраду текста користи 100 K или више, што је тек 0,1 MB – готово ни да се помене.

Складишни простор и коришћење Disk Cleanup алатке

Windows нуди алат који вам помаже да очистите датотеке које вам можда више нису потребне и које иначе не можете пронаћи. Disk Cleanup лоцира датотеке које се лако могу уклонити како би се ослободио простор на диску. Да бисте покренули овај услужни програм, придржавајте се ових упутстава:

1. Тапните на Windows дугме.

2. Укуцајте disk cleanup.

3. Изаберите Disk Cleanup app из резултата претраге.

4. Одаберите уређај за масовну меморију који желите да очистите.

Овај упит или промпт се појављује само када на рачунару имате више медијума за складиштење. Вероватно, у ствари готово је сигурно да желите да изаберете диск C, главни меморијски уређај, који је већ одабран за вас.

Disk Cleanup скенира медије у потрази за бескорисним датотекама. Када заврши, видећете Disk Cleanup дијалог, као што је приказано на слици доле.

Слободно све чекирајте

5. Чекирајте све ставке.

Озбиљно, ништа лоше не може да се деси ако то урадите. Зашто онда Disk Cleanup сам не чекира те ставке, питате се? Да би вама оставио нешто да радите, не видим други разлог.

6. Клик на OK.

7. Кликните на Delete Files дугме да бисте потврдили и започели процес чишћења.

Сачекајте док се датотеке не уклоне. Када се процес заврши, прозор сам нестаје.

За још дубље и агресивније чишћење датотека, кликните на Clean Up System Files дугме. Погледајте слику горе. Disk Cleanup почиње изнова, али овај пут излистава и нуди вам за уклањање различите непотребне делове Windows-а.

Disk Cleanup

»» Када покрећете Disk Cleanup, проверите величину медија пре и после. То је најбољи начин да процените колико сте успешни у повећању медијског капацитета.

»» Disk Cleanup програму такође можете приступити из Properties дијалога диск јединице: Кликните на Disk Cleanup дугме на General картици. Погледајте слике горе.

»» Немојте користити само Disk Cleanup да решите проблем пренатрпаног чврстог диска, дебело ћете се разочарати. Користите овај алат у комбинацији само са другим предлозима у овом поглављу да бисте заиста видели резултате.

Складишни простор – деинсталирање програма

Програми могу заузети много простора за складиштење. Ако на рачунару имате програме које дуго нисте покретали, слободно их уклоните.

На слици доле видите листу инсталираних програма на мом рачунару, сортирану према величини датотеке. Да, има ту свега, много тога је и непотребно. А ако је непотребно, зашто да то што је непотребно не деинсталирам и тако добијем на простору.

Да бисте видели велике програме инсталиране на рачунару, следите ове кораке:

1. Тапните на Windows дугме.

2. Укуцајте programs.

3. Одаберите ставку на врху из резултата претраживања: Add or remove programs.

4. На левој страни прозора кликните на везу Program and Features.

Отвара се Control Panel\Programs\Programs and Features прозор.

Кликните на наслов Size колоне да бисте сортирали листу програма према њиховој величини. Можда ћете морати двапут да кликнете на наслов колоне тако да се листа прикаже од највеће до најмање.

Деинсталирање програма

Да бисте деинсталирали програм који више не користите, означите програм, а затим кликните на Uninstall дугме. Даље следите упутства на екрану.

»» За више детаља о деинсталирању програма погледајте мој чланак „Софтверски проблеми и решења“.

»» Каснији одељак „Додавање масовне меморије“ покрива додавање другог уређаја за масовну меморију на рачунар, који се може користити за инсталирање софтвера.

Складишни простор и компресовање појединачних датотека

Windows долази са функцијом компресије фајлова. Не бркајте компресију са Зип архивама, то није исто. Ова врста компресије је у ходу: Када отворите компримовану датотеку, она се декомпримира до своје оригиналне величине. Дакле, као корисник, не примећујете компресију на било који начин осим што ваше датотеке заузимају мање простора за складиштење.

Компресија датотека – упутства

Да бисте компресовали неку датотеку, обратите пажњу на ова упутства:

1. Десни клик на фајл који желите да компресујете.

Када компресујете фолдер, компресујете све датотеке и фасцикле које се налазе у том фолдеру. То је једноставан начин да компресујете или сажмете на мању величину више датотека одједном.

2. Изаберите Properties из падајућег менија.

3. На General картици Properties дијалога, клик на Advanced дугме.

Advanced Attributes дијалошки оквир се отвара.

4. Чекирајте опцију Compress Contents to Save Disk Space.

5. Клик на OK да затворите Advantage Attributes страницу.

Још увек се ништа не догађа.

Завршна упутства

6. Поново клик на OK да изађете из Properties дијалога.

Ако компресујете фолдер, видећете Confirm Attribute Changes додатни прозор који вас пита да ли желите да компресујете само фасциклу или све њене датотеке и садржај.

7. Ако је у питању фолдер, изаберите дифолтну опцију: Apply Changes to This Folder, Subfolders and Files. Клик на OK. Фајл или фолдер је сада компресован.

Компресоване датотеке и фасцикле обложене су при врху плавим штипавим стрелицама, као што је приказано на слици испод. То је једини визуелни траг да је датотека компресована. Иначе, можете да комуницирате са датотеком као и увек. Windows врши декомпресију уместо вас.

Да бисте декомпресовали датотеке или фолдере, поновите кораке у овом одељку, али у 4. кораку уклоните квачицу поред Compress Contents to Save Disk Space опције.

Хинт

»» Такође погледајте део овог одељка испод, „Компресија није увек добар одговор“.

»» Ова врста компресије или спуштања датотека на мању величину добро функционише за тамо неке датотеке које планирате задржати јер их повремено користите, али за датотеке које вам не требају често, размислите о њиховом копирању на други медиј. То је ипак боље решење.

»» Ову компресију коју нам нуди Windows називамо компресијом у ходу или, што би рекла браћа Саксони, on the fly. Како год да ово назовемо увек је брже од вађења датотека из Зип архиве.

Компресија није увек добар избор

Компресија датотеке функционише зато што датотеке садрже много сувишних информација – пуно бајтова и делова који се (не)потребно понављају изнова и изнова. Софтвер или алгоритам за компресовање користи редундантност датотеке уклањањем ових понављајућих делова. Израз редундантност се односи на оно што је непотребно, небитно, излишно, сувишно и прекомерно. Надам се да ово што пишем неће бити редудантно. Једино помоћу магије могу да објасним (или разумем), да датотека која је једном усисала 1 MB простора на диску одједном заузима само 64 KB или мало више. То је велика уштеда. Знатижеља ме је опхрвала, па сам извршио малу проверу. Укључио сам атрибут компресије за TXT датотеку од 25 MB да би се тестирала ефикасност алгоритма који је користио Windows. Након компресије, датотека је користила само 5 MB простора на диску. Машала, нема шта. Стварно ради.

Опет браћа Саксонци!

Компресија, међутим, није чаробни штапић којим ћете тек тако добити више простора на чврстом диску. То је зато што су само одређене датотеке подложне ефикасном компресовању.

На пример, текстуалне датотеке се могу компресовати како би постале мање, што сте видели у оном мом експерименту горе. Windows Bitmap фајлови такође су захвални за компресовање. Међутим, већина датотека на вашем чврстом диску је вероватно већ у компресованом стању. Због тога немају користи од додатне компресије. У ствари, њиховим компресовањем можете успорити рад рачунара због свих додатних напора потребних за декомпресију датотеке у ходу или on the fly. Живела браћа Саксонци!

Складишни простор и компресовање свих датотека на диску

Windows нуди једну команду која прожима сваку датотеку на диску и примењује атрибут компресије на све њих. Резултат је компресија целокупног диска и заузимање мање простора. Ова стратегија није сигурно решење за скучени чврсти диск, али се може учинити, што да не.

Да бисте компримовали или компресовали, као вам је воља, цео чврсти диск, следите ове кораке, мада вам препоручујем да пре почетка прочитате читав овај одељак:

Компресија целог диска – корак по корак

1. У File Explorer-у, отворите This PC прозор.

Притисните Win+E да бисте покренули File Explorer, а затим изаберите This PC са локација наведених на левој страни прозора.

2. Десни клик на иконицу диска и изаберите Properties из падајуће листе пречица.

3. Чекирајте квадратић поред Compress This Drive to Save Disk Space.

4. Клик на Apply дугме.

5. Уверите се да је друга опција изабрана у Confirm Attribute Changes дијалогу: Apply Changes to Drive X:\, Subfolders and Files.

X је слово драјва или диска који желите да компресујете, на пример C:\.

6. Клик на OK.

Ако током овог процеса наиђете на неке поруке о грешкама, једноставно кликните на Ignore All дугме. Датотеке су заузете и користе их други процеси, на пример. Не постоји начин да их све сабијете или компресујете.

7. Чекајте.

8. Затворите Properties прозор диска.

Успешан завршетак операције

Када се операција заврши, неће се појавити дијалог за потврду, што је нека врста разочарања, шмрц, шмрц.

Сада када сте прочитали ова упутства, искрено се надам да их заправо нисте извршили (погледајте моју препоруку у пасусу који претходи корацима). Никако не препоручујем да доведете овај поступак до краја. Да, он функционише и ради, али није најбоље решење. Као и корисници у раним 1990-им који су се суочили са скученим чврстим дисковима, компресија је и сада само напола решења. Право решење је набавити чврсти диск већег капацитета. Погледајте следећи одељак.

Хинт

»» Све иконице датотека и фасцикли на чврстом диску имају плаве штипаве стрелице окренуте једна ка другој у горњем десном углу, што указује на то да су датотеке и фасцикле компресоване.

»» И поред тога што су компресоване, неке датотеке или фасцикле можда неће заузимати мање простора на диску. То је зато што се све датотеке не компресују добро и на исти начин. Погледајте претходни одељак, „Компресија није увек добар избор“.

»» Да бисте декомпресовали диск јединицу, поновите претходне кораке, али уклоните квачицу са квадратића у 3. кораку.

Још више простора за складиштење

Право и истинско решење за скоро пун диск је повећање његовог складишног капацитета. Најлакши начин за то је да додате још један уређај за складиштење на рачунар. Бољи начин повећања меморије је замена C диска другим већег капацитета. Та метода је прилично сложена и застрашујућа, па је зато последњу обрађујем.

Додавање уређаја за складиштење

У поступак основне надоградње рачунара свакако спада додавање више масовне меморије (У масовну меморију, као што смо то више пута рекли, спадају сви уређаји на којима се фајлови и фолдери складиште трајно, као чврсти дискови, SSD дискови и томе слично. Постоји поред масовне и системска или радна меморија (RAM) рачунара, али на њу не мислимо када говоримо о масовној меморији или масовном складиштењу). Диск можете додати интерно (директно у кућиште ако има простора) или споља као спољни или екстерни диск. У сваком случају, кључ за додавање више простора за складиштење је да не заборавите да га користите!

Хинт

»» Погледајте мој чланак „Чврсти диск – катастрофа у најави“ за више информација о додавању масовне меморије вашем рачунару.

»» Када инсталирате неки нови програм, изаберите напредне опције ( advanced options) да преусмерите инсталацију на секундарни уређај за складиштење. Овај трик спречава програме да зачепе и загуше мањи примарни чврсти диск, али функционише само ако се тога сетите, нормално.

»» Ако одлучите да користите секундарну меморију за инсталирање програма, препоручујем да на том диску направите Program Files фасциклу, слично Program Files фолдеру на примарном чврстом диску. Инсталирајте програме у ту фасциклу.

Пресељење или релокација програма

Један од начина за повећање капацитета складиштења је деинсталирање програма које више не користите. Могуће је да то не желите. Поставља се онда друго, сасвим разложно, питање: Зашто једноставно не преместите те програме на други чврсти диск?

Кратак одговор је да не можете лако преместити инсталиране програме. То је зато што програми нису само појединачне датотеке. Можда чак нису ни инсталирани у једну фасциклу. Даље, локација програма се бележи на различитим местима тако да само сам програм може пронаћи своје делове. Само копирање датотека програма не успева осим ако не знате како да ажурирате и све остале детаље.

Ако је могуће, деинсталирајте програм, а затим га поново инсталирајте у секундарну меморију. Овај процес је дуготрајан, па га већина људи избегава. Такође, неке софтверске лиценце и кључеви не дозвољавају вам да поново инсталирате програм без плаћања по други пут.

Набавка већег диска C

Замислите овај сценарио, молићу лепо: Направили сте грешку када сте купили рачунар. Били сте узбуђени, нисте знали боље или сте гледали само цену, а не своје потребе. Закључак је да је примарни уређај за складиштење рачунара који сте купили сувише мали. Треба вам 2 TB простора за складиштење, а ваш рачунар има релативно мали хард диск од 500 GB.

У оваквом расплету, можда ћете помислити да бисте могли само заменити стари чврсти диск за новији са већим капацитетом. Проблем са овом техником је што C диск није само један од многих чврстих дискова. Ту борави Windows, заједно са свим конфигурацијским датотекама, дисковима и ко зна чиме још за ваш рачунар. Морате бити опрезни са овим диском и његовим садржајем.

Техника прва

Једна од техника је да замените диск, а затим га поново rebuild-ујете користећи уобичајене алате за решавање проблема: Третирајте ово као катастрофу на диску, као да сте га готово изгубили. Пратите ове опште кораке:

1. Уверите се да имате на располагању нову резервну копију – backup, Windows диск за опоравак – Windows recovery disk и слику система – system image.

2. Инсталирајте нови чврсти диск у кућиште, замењујући њиме стари C диск.

3. Покрените рачунар помоћу Windows recovery disk-а.

4. Искористите Windows Recovery Environment да припремите диск за употребу, креирате фајл систем и форматирате га.

➪➪➪ Погледајте мој чланак „Чврсти диск – катастрофа у најави“.

5. Вратите слику система на нови диск.

6. Опоравите датотеке из недавног бекапа.

Ова техника опоравља све оригиналне датотеке са старог погона C на нови диск. Једини недостатак је то што одузима много времена.

Техника друга

Друга техника је инсталирање другог, већег диска у кућиште, а затим клонирање садржаја оригиналног диска на други нови диск. Пратите ове опште кораке:

1. Додајте други диск у кућиште рачунара.

Пошто тај други диск мора бити интерни уређај, обезбедите да у кућишту имате потребан простор за њега. Оставите оригинални диск C на месту, немојте га раскачивати или деинсталирати.

2. Користите неки од програма за клонирање диска да бисте клонирали садржај диска C на новији диск.

Програм за клонирање премешта све датотеке са диска C, дуплирајући га на другом диску. Такође ће бити клониране и све Recovery или UEFI вредности.

3. Поново отворите кућиште рачунара и замените дискове.

Поставите нови диск као примарни boot уређај рачунара, што може укључивати замену каблова и ресетовање прекидача на диску.

4. Рестартујте рачунар.

Систем сада користи клонирани диск, који има већи капацитет.

Хинт

»» Ова техника горе укључује нешто више хардверске и софтверске умешности корисника, али је бржа и сигурнија од замене диска и његовог поновног rebuild-а.

»» Windows нема софтвер за клонирање диска. Постоје комерцијални програми за клонирање, попут Norton Ghost-а, који такође служи као програм за прављење резервних копија. Доступни су и бесплатни програми за клонирање, као на пример CloneZilla, којег ја често употребљавам.

»» Не морате чак ни физички мењати дискове унутар рачунара. Оба уређаја држите унутра, али само промените каблове. Редослед бутовања можете променити и изменом UEFI програма. Погледајте мој чланак „Windows Recovery Environment (Windows RE)“ за детаље о UEFI-у.

»» Погледајте „Windows Recovery Environment – део други“ чланак за детаље о коришћењу Партиције за опоравак.