Шта значи и како се користи? На слово, на слово…

Шта значи и како се користи нека реч или неки израз? Комуницирајући са колегама и другим људима, примећујем да помало заборављамо значења појединих речи и израза, мада их користимо у свакодневном говору. Што је још горе, дајемо им нова значења мењајући и искривљујући комуникационе канале. Резултат је исти као код оне игрице ћорави телефони. Овде вам нудим кратак водич кроз српски језик и појмове који се сусрећу у свакодневном говору, као и кроз већ помало заборављене речи и изразе.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово А

◊ А

• Абориџини

Потребан израз, под условом да се не употребљава као заједничка именица уместо урођеник или староседелац, него са великим почетним словом као национално име аустралијских домородаца. Неправилно је Абориџани.

• ага и бег

За праве аге и бегове (историјске личности) титула се после имена пише са цртицом: Мехмед-ага, Смаил-ага, Гази Хусрев-бег, Ибрахим-бег итд. Ако се додаје само из поштовања или у шали, пише се састављено са именом: Авдага, Омерага, Суљага, Мехмедбег итд.

• алиби

Израз алиби (латински alibi, што значи „другде, на другом месту”) значи првенствено „доказ да се у време извршења кривичног дела окривљени налазио на другом месту”. Проширено значење изговор или оправдање настало је у америчком енглеском и данас се пренело и у друге језике, али га строги стилисти не одобравају. Множина је алибији.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово А-а

◊ А – а

• алтернатива

Ту реч у начелу треба употребљавати само кад су посреди две могућности, на пример: „Друга алтернатива нам је прихватљивија”. У реченицама као „Постоји још неколико алтернатива”, а поготову у споју „једина алтернатива”, боље је употребити другу именицу: могућност, решење, излаз, пут, или одскора популарни англицизам опција.

• анали

Именица анали (латински (libri) annales, што значи „годишње књиге”), која се употребљава у значењу годишњаци, летопис, има само множину; погрешно је анал у укрштеним речима.

• анексија

Глагол је анектирати (од латинског annectere), не анексирати.

• ангажман

У пренесеном значењу (нпр. друштвени ангажман, јавни ангажман, политички ангажман) боље је употребити израз ангажованост или ангажовање.

• Англосаксонци

Поред основног значења („некадашњи становници Енглеске”), у српском и у другим европским језицима употребљава се и у значењу „народи енглеског језика”.

• Антоанет(а)

Антоанет(а) (француски Antoinette), Антонијета (италијански Antonietta) и Антонела (италијански Antonella). Не постоји име Антоанела.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово А-б

• Антверпен

◊ А – б

Антверпен (фламански) и Анверс (француски) равноправне су варијанте, мада је у српском језику прва обичнија.

• Апулија

Покрајина на југоистоку Италије; не треба код нас употребљавати италијански облик Пуља (Puglia) или Пуље (Puglie).

• арбитар

Именица арбитар (латински arbiter) злоупотребљава се у спортским извештајима уместо обичнијег судија. Не арбитер, осим као латинизам: Петроније Арбитер (римски писац), arbiter elegantiarum (изговара се: „арбитер елеганцијарум”), назив за отменог човека или кицоша.

• Арканзас

Именица Арканзас (енглески Arkansas) у енглеском се изговара „аркенсо”, али је код нас уобичајен изговор „арканзас” (какав је некада постојао и у САД).

• аудиторијум

Аудиторијум (латински auditorium од audire – чути) значи слушаоница или слушалачка публика. Није добро примењивати тај израз на гледаоце телевизије или спортских приредаба, уместо публика или гледалиште.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово А-в

◊ А – в

• аутархија

Већина речника разликује аутархију (неограничену владавину, самовлашће) од аутаркије (привредне самодовољности, независности од увоза туђих производа). Прва реч сложена је са грчким árchein (владати), друга са грчким arkēin (бити довољан).

• ауто

Именица мушког рода; множина је обично аута (средњи род), али је боље употребити пуни облик аутомобили.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Б

◊ Б

• бабун

Погрешно се јавља у преводима са енглеског (baboon) уместо наше речи павијан.

• Балатон

Правилно је Балатон, не Балатоњ; може се употребити и наш назив Блатно језеро (мађарско име такође долази од словенске речи блато).

• BBC

Назив британске телевизијске мреже по могућству треба писати латиницом, као енглеску скраћеницу (у падежима: BBC-ја, BBC-ју итд.) или према изговору Би-Би-Си, Би-Би-Сија итд. Исто важи и за називе америчких телевизијских мрежа CNN (Си-Ен-Ен), НБЦ (Ен-Би-Си) итд.

• бегати

Глагол бегати уместо бежати не сматра се за књижевни облик.

• беспризоран

Тај придев значи само „који је без надзора, напуштен”. Бесмислени су спојеви као „беспризорна изјава”, „беспризорно понашање” и сл.

• без даљег

Уместо тог израза боље је употребити без оклевања, одмах, свакако и сл.

• билион

Билион је хиљаду милијарди, или милион милиона; под америчким утицајем често се погрешно употребљава уместо милијарда (хиљаду милиона).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Б-а

◊ Б – а

• битисати

Реч турског порекла, првобитно је значила „пропасти, проћи” (особито у изразу било и битисало – било па прошло); данас је дефинитивно примљена у значењу „живети, постојати, бивствовати”.

• благодарити

Помало већ и застарели изрази благодарити, благодаран, благодарност сувишни су русизми поред нашег захвалити, захвалан, захвалност.

• близу

Није погрешно ако се тај израз употреби у значењу готово, скоро (нпр. „Чекала је близу три месеца”).

• бљесак

Бљесак (поред блијесак), бљештав, бљештати (поред блијештати), бљеснути ијекавски су облици. Екавски је само блесак, блештав, блештати, блеснути.

• бројан

Тај израз се може употребити и у смислу многобројан. Неки пут је и погоднији од овог другог придева, нарочито при поређењима (мање бројан, најбројнији, све бројнији).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ц

◊ Ц

• цифра

Цифра је само појединачни знак за писање бројева (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Погрешни су стога изрази као „астрономске цифре”, „Забележена је цифра од тридесет хиљада посетилаца” и сл., где треба рећи број, односно износ, свота, количина и сл.

• цивилизацијски

Цивилизацијски (и цивилизациони) значи „који се односи на цивилизацију” уопште; не ваља га употребљавати наместо цивилизован или културан („цивилизацијско понашање” и сл.).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ч

◊ Ч

• чак штавише

Тај израз је плеоназам: треба само чак или само штавише.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ћ

◊ Ћ

• ћао

Израз ћао (италијански ciao) уобичајен је у српском језику, мада би правилно било чао.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Д

◊ Д

• далеко

Употребу тог прилога уз компаратив и суперлатив (далеко брже, далеко лакше, далеко најпогоднији) безразложно су осуђивали понеки пуристи, тражећи да се замени са много, знатно или кудикамо (само овај последњи прилог могућ је уз суперлатив).

• дан

Када се генитив множине дана додаје именицама недеља, месец, година, придев или заменица требало би да се слажу са првом именицом: сваки месец дана, последњи месец дана, целу недељу дана, последњу годину дана итд. правилније је него сваких, последњих итд.

• давни

Пазити да се не употребљава за релативно блиску прошлост, чему је склон новинарски језик („Још давне 1981. године било је…” и сл.).

• делити

Без разлога су осуђивани спојеви као делити (нечије) мишљење, делити (нечију) забринутост, делити славу (с неким) и сл.

• депрецијација

Депрецијација (новца), депрецирати; погрешно је депресијација, депресирати; реч долази од латинског pretium (цена) и нема везе са речју депресија.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Д-а

◊ Д – а

• детерџент

Реч детерџент (енглески detergent од латинског detergere – чистити, брисати) код нас је усвојена са енглеским изговором; правилније би било детергент, али се тај облик употребљава само као стручни хемијски термин.

• дискусија

Погрешно кад се примењује на једног човека (у мојој дискусији, поводом дискусије господина Н. Н. и сл.). Треба рећи учешће у дискусији, излагање, иступање, изјава, речи и сл.

• доба

Та реч се у данашњем језику мења као именице средњег рода: том добу, тим добом итд. У множини, уместо добима боље је употребити другу реч: временима, раздобљима, периодима.

• доходовни

Израз створен последњих година према именици доходак. Бољи је облик доходни, који су и раније употребљавали економисти.

• дон и фра

Непроменљиве титуле, пишу се без цртице, малим почетним словом (дон Нико, фра Брне итд.), осим кад су стални део имена: Дон Кихот, Дон Жуан, Фра Анђелико (Фра Ангелицо), Фра Дијаволо (Фра Диаволо) итд.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Д-б

◊ Д – б

• Дон Кихот

Дон Кихот, донкихотски, донкихотство, донкихотерија. Стручњаци за шпански кажу и Дон Кихоте, према оригиналном изговору (шпански Don Quijote).

• Дон Жуан

Код нас традиционални облик за шпанско Don Juan, али је боље Дон Хуан, према стварном изговору. Употребљен као заједничка именица са значењем „љубавник, женскарош” пише се малим почетним словом и састављено, донжуан. Изведенице: донжуански, донжуанство.

• дотле

Та реч може имати и временска значења, до тада (нпр. „Она се све дотле није бунила”) или за то време (нпр. „Док буде публике, дотле ће се и приказивати”).

• дозволити, дозвола

Речи руског порекла, али данас једнако обичне као и наше допустити, допуштење; дозвола има и специфична значења која допуштење нема (возачка дозвола и сл.).

• дуго времена

Није плеоназам, мада се понекад реч времена може изоставити. Дуго година: боље много година или годинама.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Џ

◊ Џ

• џубокс

Код нас је примљено преко италијанског: према изворном облику (енглески jukebox) тачније би било џукбокс.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ђ

◊ Ђ

• ђ

Писање тог гласа, у латиници, помоћу два слова (dj) често је неизбежно на писаћој машини, али у рукопису и у штампи треба обавезно употребљавати знак ђ (Ђ).

• ђус

Требало би да гласи џус (од енглеског juice), али је реч непотребна поред нашег израза (воћни) сок. Друго је ђус као тениски термин, од енглеског deuce (тачније би било: дјус).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Е

◊ Е

• еколог

Поред стручњака за екологију, може означавати и припадника еколошког покрета (покрета за очување човекове средине). Сувишан је англицизам екологист.

• експонат

Лоше скован облик (од латинског exponere (изложити, приказати) партицип је expositum а не exponatum): боље је употребити домаћу реч изложак.

• еркондишн

Често су погоднији изрази климатизација или клима-уређај.

• ескалација

Та реч значи „постепено појачавање” (ратних напора, или и нечег другог у фигуративној употреби); не може бити синоним за инвазију, офанзиву и сл.

• етикета

Поред значења „налепница”, значи и „скуп правила о лепом понашању” или „церемонијал”. Није добар облик етикеција.

• еуфорија

То је осећање пријатности, одатле и раздраганост, занос, узбуђење; погрешно се употребљава у смислу „махнитање, помама, рушилачки бес”.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ф

◊ Ф

• фолклор

Именица фолклор и придев фолклорни означавају целокупну културу и обичаје једног народа; погрешно је сводити их на значење народних игара (плесова). Израз национални фолклор је плеонастичан: треба рећи само фолклор или национални обичаји, народна уметност и сл.

• фотос

Није добро употребљавати тај израз уместо фотографија, снимак или слика.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Г

◊ Г

• Галилеј

Галилеј, галилејевски, али именом и презименом Галилео Галилеи.

• галиматијас

Означава само нејасан, заплетен говор или писање; погрешно га је употребљавати у значењу „збрке” уопште („галиматијас око девиза” и сл.).

• горила

Именица мушког рода (горила је скакао), у множини женског (оне гориле).

• госпоштина

Не господштина.

• губиташ

Лоше скована реч, али јој досад није нађена замена.

• губитник

Реч скована у новије време (првенствено као превод за енглеско loser) по угледу на добитник, не сасвим исправном аналогијом (не постоји именица која би одговарала именици добит), али је данас у широкој употреби. Сувишан је англицизам лузер.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Х

◊ Х

• Хенрих

Хенрих или Хенрик често се употребљава за имена појединих европских владара из прошлости. Пошто то није ни изворни ни одомаћени облик, боље је име наводити у оригиналу: Хенри (Henry) за енглеске владаре, Хајнрих (Heinrich) за немачке, Анри (Henri) за француске итд.

• холокауст

Грчка реч (holókaustos), данас у значењу „покољ Јевреја под нацистима”; нема потребе да се преноси енглески изговор холокост.

• хрид

Обично је женског рода, али се допушта и мушки: те високе хриди или ти високи хриди.

• Христос

Боље него Христ; у падежима само: Христа, Христу итд. Придев је Христов.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово И

◊ И

• игнорантски

Игнорантски значи „незналачки”; не може значити „који нешто или некога игнорише”. У том значењу треба употребити или неки облик глагола игнорисати или придеве немаран, ниподаштавајући, потцењивачки и сл. Игноранција значи „незнање”, није исто што и игнорисање.

• икад(а)

Погрешни су изрази као „најбољи филм икада”, „најукусније јело икада” и сл. У таквим конструкцијама прилог икад(а) мора стајати уз трпни придев или глагол: „најбољи филм икада снимљен (приказан)”, „најукусније јело икада направљено”.

• имплементација

Англицизам који се увек може заменити са спровођење, примена, реализација, као и глагол имплементирати са спровести (у дело), применити, остварити.

• имун

Имун, имунитет на нешто (или према нечему), не од нечега.

• иначе

Понекад се употребљава као сувишан уметак („Он је иначе рођени Београђанин” и сл.); мада таква употреба у начелу није погрешна, не треба са њом претеривати.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово И-а

◊ И – а

• Индијанци

Сувишно је „амерички Индијанци” (обично у преводима са западних језика, у којима иста реч значи и Индијанац и Индијац). Код нас придев има смисла само ако се говори о северноамеричким, средњоамеричким односно јужноамеричким Индијанцима.

• информатика

Информатика је наука о коришћењу и преношењу информација (првенствено помоћу рачунара); погрешно је употребљавати ту реч да означи „скуп информација” или „начин обавештавања јавности”.

• инсерт

Инсерт значи уметак (латински insertum од inserere – уметнути), посебно филмски снимак који се убацује у телевизијску емисију. Погрешно се употребљава у значењу одломак или исечак.

• интерес

Није погрешно употребити ту реч у значењу интересовање, занимање (нпр. „Нема интереса за овај предлог”, „Са интересом су пратили догађаје”).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово И-б

◊ И – б

• исхитрен

Глагол исхитрити, који је данас изашао из употребе, значио је измислити, пронаћи. Поред тога, за трпни придев исхитрен речници дају и значења извештачен, намештен и вешт, довитљив, лукав. Данас се углавном употребљава у значењу урађен на брзину, недовољно припремљен, као у спојевима „исхитрена одлука”, „исхитрен потез” и сл. Боље је у том смислу употребити неки други израз: пренагљен, брзоплет, непромишљен, преурањен, изнуђен и сл.

• испоштовати

Неологизам (нова реч, новотвореница), скован као свршени глагол према несвршеном поштовати; нема разлога да се сматра неправилним.

• испред

Није добро у значењу у име, нпр. „говорити испред колектива”, „Поздравио их је испред свог предузећа”.

• исти

Употреба израза исти као заменице, уместо он, овај и сл. (нпр. „занатска делатност и трошкови који су за исту везани”) недопустива је изван канцеларијског језика.

• исто такође

Тај израз је плеоназам: треба само исто (и) или само такође.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово И-в

◊ И – в

• између

У употреби са бројевима, не треба везник и замењивати цртом: не „између 14–17 часова” него „између 14 и 17 часова”.

• израз

Доћи до израза и доћи до изражаја једнако су добри облици.

• изузев

Сматра се да је правилније са акузативом (нпр. „Средили су све просторије изузев балкон и кухињу”), мада је данас обичнија употреба са генитивом (по угледу на предлог осим: „… све просторије изузев балкона и кухиње”).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ј

◊ Ј

• један и други

Употребљени да означе узајамност, ти бројеви биће у средњем роду ако се односе на мушкарца и жену: „Били су као створени једно за друго”, „Она и он зазиру једно од другог” и сл.

• једноставачни

Једноставачни, двоставачни, троставачни итд. употребљава се у музичкој терминологији за композицију од једног, два, три итд. става (ставка). Ти облици су потребни пошто би једноставни имало други смисао.

• још увек

Спој још увек (нпр. „Још увек није дошао”) налази се и код добрих писаца, али га пуристи забрањују као германизам, тражећи да се каже и даље, још једнако, или само још.

• јун, јул

И јуни, јули. Облици без и правилнији су с обзиром на промену (јуна, јула итд.), али се данас допуштају и дужи облици.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово К

◊ К

• кадар

Кадар, кадрови код нас означава целокупно особље неке службе или професије; није добро употребљавати га за појединца („Он је проверен кадар” и сл.).

• каламбур

Каламбур (од француског calembour) значи „игра речима истог или сличног гласовног склопа, а различитог значења”. Погрешно се употребљава у значењу „збрка, гужва, сплет” и сл.

• калиф

Уобичајено у српском језику; изворном облику (арапски halīfä) више би одговарало халиф или халифа.

• Карлове Вари

Уобичајен облик у српском језику; у оригиналу је Карлови Вари (Karlovy Vary).

• катарза

Придев је катартичан (не катарзичан).

• католикиња

Не католкиња.

• кома

У читању децималних разломака, израз кома треба заменити нашим речима: 1,6 – „један зарез шест”, „један запета шест” или „један целих шест”.

• коминике

Коминике и (мање обично) комунике; али и једно и друго је сувишно поред наше речи саопштење.

• комоција

Није добро као именица од придева комотан. Треба рећи комодитет, комотност или још боље удобност, безбрижност, нехај, лежерност итд.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово К-а

◊ К – а

• корелирати

Накнадно је изведено из именице корелација (у латинском нема такве глаголске основе), али се мора прихватити, јер му нема одговарајуће замене.

• користити нешто

Већина стручњака данас допушта и прелазну употребу тог глагола, мада је доскора сматрано за правилно једино „користити се нечим”. Прелазна употреба нужно произлази из постојања трпног придева (коришћен и кориштен), из употребе глаголске именице са генитивом, нпр. коришћење (кориштење) средстава, и безличне конструкције, нпр. средства се редовно користе; сви ти облици могућни су само од прелазних глагола. У појединим изразима, као користити боловање, користити годишњи одмор, једино се прелазна конструкција и употребљава.

• корозија

Глагол је кородирати (од латинског corrodere), не корозирати.

• коштати

Тај глагол је из немачког; препоручује се домаћи глагол стајати, али замена није увек могућна (нпр. „Лепо је, али и кошта”, „Нек кошта шта кошта”, „Колико кошта стајање?”). Уместо цена коштања предлаже се производна цена.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово К-б

◊ К – б

• кратка прича

Погрешно је у значењу приповетка (буквални превод енглеског short story).

• кратки метар

Лоше скован израз уместо краткометражни (или кратки) филм.

• криво

Имати криво погрешно, треба: грешити, варати се, не бити у праву.

• кроз

Сасвим је исправно у временском значењу, било да означава трајање (кроз векове, кроз цео дан) или тренутак у будућности (доћи ће кроз две недеље). Није добро употребљавати га за ознаку средства или посредства, нпр. „Кроз своје стихове изразио је тежње народа” (треба: „Својим стиховима изразио је тежње народа”), „Деловали су кроз своје представнике” (треба: „Деловали су преко својих представника”).

• крстити

Може имати и шире значење „именовати, дати име” (нечему), независно од црквених обреда. Тако исто, прекрстити може значити „променити име” (нечему).

• крунски принц

Погрешно у преводима са енглеског или немачког уместо нашег израза престолонаследник.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово К-в

◊ К – в

• кући

Кући уместо код куће, са глаголима мировања (нпр. „Нема је кући”, „Боље је да седиш кући”), не спада у књижевни језик.

• култни

Тај придев значи „који се односи на култ, обредни” или „око кога се ствара култ”. Не ваља га употребљавати тамо где је довољно и чувен, славан или популаран.

• кунстдрук хартија

Чврста бела хартија за квалитетну штампу; нема одговарајућег домаћег израза.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Л

◊ Л

• лагати

Лагати некоме, ти јој лажеш и сл. била је нормална конструкција у старијем језику, честа и данас у Хрватској, док се у Србији тај глагол употребљава са акузативом (лагати некога, ти је лажеш).

• Ламанш

Састављено у фонетској транскрипцији. Изворно: La Manche.

• ламборгини

Од италијанског Lamborghini (марка спортских аутомобила); не ламборџини.

• латиноамерички (и латинскоамерички)

По значењу је шире од јужноамерички, јер обухвата и земље Средње Америке и Мексико.

• Латвија

Латвија је Летонија (не треба је бркати са Литванијом). Летонија је облик заснован на средњовековном латинском називу те земље, код нас обичнији него Латвија. Латвијац, Латвијка = Летонац, Летонка.

• лото

Лотоа, на лотоу (уобичајено, мада би правилније било лота, на лоту). Не треба писати Лото нити ЛОТО.

• лож-уље

Боље уље за ложење.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Љ

◊ Љ

• -љење

Правилно је само дељење, хваљење, одељење, осветљење, паљење, труљење, вољење, запаљење итд., а не делење, хвалење итд. Једино поколење има л у екавском (ијекавски покољење), будући да долази од речи колено (ијекавски кољено).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово М

◊ М

• Магбет

По традиционалној транскрипцији енглеског Macbeth; не Макбет, Мекбет.

• манжетна

Боље маншета (француски manchette). Ниједан од предложених домаћих израза, као завратак, сувратак, оруквица, зарукавље итд., није прихваћен у пракси.

• маркетинг

Маркетинг, са придевом маркетиншки, означава пре свега истраживање тржишта и вештину пласирања производа. Није добро употребљавати га као синоним за рекламу.

• медијум и медиј

У свим значењима. Ипак, у значењу средстава масовне комуникације, под утицајем енглеског mass media, преовлађује облик медиј; тако и придев медијски.

• Мендељејев

Мендељејевљев систем (= периодни систем елемената).

• Менхетн

Најприближнија транскрипција за енглеско Manhattan. У Менхетну (као градска четврт), али и на Менхетну (јер је острво).

• месеци (календарски)

Није добро „у другом месецу”, „у десетом месецу” и сл., него треба сваки месец означити именом: у фебруару, у октобру итд.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово М-а

◊ М – а

• Мохиканац

Нема разлога за писање малим почетним словом, пошто се фигуративно употребљава само у изразу последњи Мохиканац.

• можда

Није књижевна употреба садашњег времена у значењу будућег: „Можда дођемо”, „Можда престане снег” (треба: „Можда ћемо доћи”, „Можда ће престати снег”).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Н

◊ Н

• надати се (је) да

Погрешно као и „за надати се је”. Мора се употребити друга конструкција: надајмо се, треба се надати, можемо се надати и сл.

• најавити, најава

Изрази новијег порекла, сасвим добро сковани, а употребљавају се посебно у радиотелевизијском речнику. Не могу се потпуно заменити ни са објавити, објава (јер те речи не показују да се објављује нешто што тек предстоји) ни са наговестити, наговештај (што увек има смисао неодређености).

• најволети

Исправно у значењу „највише волети”.

• нарцисизам

Нарцисизам, нарцисиста, нарцисоидан (од грчког имена Нарцис); погрешно је нарцизам, нарциста.

• неколицина

Употребљава се само за мушкарце (не за жене нити за предмете).

• низ

У значењу мноштво, велики број, мења се по падежима као и свака друга именица: „у низу случајева”, „са низом примера” (не: „у низ случајева”, „са низ примера”). Глагол се слаже са именицом низ: „Прошао је низ година” (не: „Прошло је низ година”).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Н-а

◊ Н – а

• нов

Кад се односи на појам који није одраније познат, не треба употребљавати одређени вид тог придева (нови): не „Предложено је да се сагради нови мост”, „Јавља се нови проблем”, него „Предложено је да се сагради нов мост”, „Јавља се нов проблем”.

• новине (дневни лист)

Увек у множини: данашње новине, из новина, купи једне новине (не једну новину).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Њ

◊ Њ

• његов

У старијем језику имало је само неодређену придевску промену: његов брат, његова брата, његову брату итд. Данас се као правилни признају и много чешћи облици његовог, његовом итд. Исто важи и за промену заменица њен (њезин) и њихов.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово О

◊ О

• обелоданити

Обелоданити значи „изнети на јавност нешто што се крило или заташкавало”; не треба ту реч употребљавати када је по смислу довољно и објавити, саопштити, изнети и сл.

• оценити, оцењивати

Није добро са инструменталом (нпр. „Оценили су то клеветом”, „Предлог је оцењен прихватљивим”), треба: „Оценили су то као клевету”, „Предлог је оцењен као прихватљив”.

• однос

Израз у односу на понекад се злоупотребљава у поређењима. Уместо „Цене су 2,5 пута веће у односу на прошлу годину” довољно је рећи „… него прошле године”.

• одојак

Одојак је младунче које још сиса (најчешће прасе), дојенче је беба; одојче и сисанче имају оба значења.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово О-а

◊ О – а

• одвијати се

Тај глагол се сасвим правилно употребљава за радње и збивања („Лет се одвија по плану”, „Ево како су се одвијали догађаји” и сл.). Неосновани су покушаји да се ограничи на дословно значење (одмотавати се), јер је посреди сасвим иста фигуративна употреба као у глаголима развијати се, тећи, одигравати се и другима.

• оформити

Непотребан русизам; боље је уобличити, обликовати, образовати, формирати.

• око (предлог)

Може се употребити и фигуративно, нпр. неспоразум око (нечега), али се са том употребом често претерује: уместо „проблеми око снабдевања”, „нагађања око његовог одласка”, „око тога се доста расправљало” боље је: „проблеми са снабдевањем”, „нагађања о његовом одласку”, „о томе се доста расправљало”.

• осмолетка

Боље је осмогодишња школа.

• опредељење

Помодна реч у политичком речнику; где год је могуће треба је заменити са одлука, решеност, изјашњавање итд., према смислу.

• оженити се

Оженити се (неком), оженио сам се њоме, не: оженити (неку), оженио сам је. Прелазно се може употребити само са мушкарцем као објектом, нпр. оженити сина (= наћи му жену).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово П

◊ П

• пак

Та речца, по значењу слична везнику а и речци међутим, ненаглашена је и не одваја се зарезима од осталих делова реченице (нпр. „То јој пак није сметало”).

• пар

Употреба у значењу неколико (пар дана, Видео сам га пар пута, у пар речи и сл.) није препоручљива, али се среће и код добрих писаца и не може се сматрати за тешку грешку. Уместо три пара панталона, пет пари панталона и сл. боље је и јасније троје панталоне, пет панталона (или петоре панталоне) итд.

• парамилитарни

Јавља се у преводима са енглеског и француског; сувишно поред нашег израза паравојни.

• пејоративан

Реч је латинског порекла, нема потребе да се узима у француском облику пежоративан.

• пеналтик

Искварено од енглеског penalty kick (казнени ударац); треба рећи или пенал или једанаестерац.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово П-а

◊ П – а

• писмен

Поред значења које има у спојевима као писмен човек, значи у првом реду „исказан словима, написан”. Потпуно безразложно су у неким школама традиционални изрази писмени задатак, писмена вежба итд. замењени са писани задатак, писана вежба.

• пластеник

Израз пластеник (зимска башта од пластике), начињен по аналогији са стакленик, лоша је кованица: основа пластик- (не постоји основа пласт- или пластен-) произвољно је скраћена и спојена са наставком друге речи.

• поћи за руком

Израз поћи за руком (= успети) фигуративан је, не мора уопште да се односи на руку; погрешно је „поћи за ногом” у језику фудбалских извештача.

• подједнак

Данас значи исто што и једнак.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово П-б

◊ П – б

• подвући, подвлачити

Ти глаголи могу имати и пренесено значење, аналогно глаголима истаћи, истицати, нагласити, наглашавати: правилне су реченице као „Подвукао је значај овог дела”, „Подвлачим да није било никаквих сукоба” и сл. Исто важи и за глагол потцртати (нпр. „Писац жели да потцрта негативност својих јунака”).

• појаснити

Глагол новијег датума, може се употребити у смислу „делимично објаснити, учинити јаснијим”.

• пола

Уобичајено је целих пола сата, ових пола године, добрих пола минута, мада би правилнији био средњи род: цело, ово, добро.

• половином

Половином месеца, половином XIX века и сл.: боље средином.

• понашање

Неоправдано се употребљава у множини. Уместо „Таква понашања не могу се више толерисати” треба рећи такво понашање (таква пракса) или такви поступци и сл.

• по правилу

Боље него у правилу.

• портрет и портре

Препоручљивији је први облик, јер се лакше мења по падежима и боље одговара изведеницама портретски, портретиста, портретистички, портретирати.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово П-в

◊ П – в

• Португал

Португал је бољи облик, јер се тако та земља зове и у оригиналу, док је Португалија узето из немачког (Portugalien).

• потхрањен, потхрањеност

У значењу недовољне исхране, боље је неисхрањен, неисхрањеност или неухрањен, неухрањеност.

• пракер

Од немачког дијалекатског Pracker, боље него прахер. Могло би се заменити домаћим млатило, тресач или испрашивач.

• право

Бити у праву, не бити у праву, боље него имати право, немати право (облици настали по угледу на немачки и француски). Друго је имати право на (нешто), имати право да (се нешто учини).

• предуслов

Добра и потребна реч, мада својевремено осуђивана као германизам; нема сасвим исто значење као услов.

• преко

Неки лектори замењују преко у количинском значењу (преко шест килограма и сл.) са више од: за такву забрану нема никаквог основа.

• пренебрегнути

Боље занемарити, запоставити, запустити.

• пре него

Уобичајено је данас, али не и обавезно, додавање што: пре него (што) дође.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово П-г

◊ П – г

• преструктуирати

Погрешно уместо преструктурирати (или боље преправити, преобличити, преустројити, реорганизовати).

• превасходно

Сувишан русизам поред наших израза првенствено, претежно, у првом реду итд.

• проблем

Са употребом те речи каткад се претерује, нарочито у политичком и канцеларијском језику. Кад је могуће, треба јој претпоставити израз питање, односно тешкоћа, неприлика, незгода и сл. Неоправдано је, ипак, забрањивати сваку употребу речи проблем, или је ограничавати само на значење математичког или шаховског проблема.

• пројицирати

Пројицирати (слику на платно и сл.); пројектовати (правити нацрт, пројекат, али може бити и синоним за пројицирати).

• пролонгирати

Та реч значи продужити, ређе одуговлачити; погрешно је употребљавати је у значењу одложити, одгодити.

• промоција

Основно латинско значење те речи је унапређење, али се данас употребљава и у смислу рекламе или рекламне кампање (по енглеском), а посебно за прво јавно приказивање нечега (промоција књиге, промоција филма и сл.).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово П-д

◊ П – д

• профункционисати

Та реч, која значи почети функционисати, добро је саграђена, али је не треба употребљавати тамо где је довољно и прорадити.

• пустахија

Именица мушког рода, значи разбојник или силеџија; не сме се бркати са речима пустиња и пустара.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Р

◊ Р

• рачуница

Конзервативнији језикословци допуштају ту реч само у значењу књиге, уџбеника или школског предмета, док у изразима као наћи своју рачуницу, погрешна је та твоја рачуница и сл. траже да се замени са рачун.

• радијски

Придев који у последње време све чешће замењује сложенице са атрибутним радио-. Има ту предност што се може удаљити од именице (нпр. радијски и телевизијски програми).

• ради се о

Израз ради се о (нечему), мада забрањиван као варваризам, редовно се среће и код најбољих писаца. Ко жели може га заменити са реч је о (нечему), посреди је (нешто) или у питању је (нешто).

• располагање

Не расположење, у изразима „ставити, дати на располагање”, „бити некоме на располагању”, „имати на располагању” и сл.

• рашомон, рашомонијада

Ти изрази (настали према филму А. Куросаве) означавају забуну насталу услед различитих исказа о истом догађају. Не ваља их употребљавати у уопштеном значењу „збрка, метеж”.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Р-а

◊ Р – а

• разлике

У спољнополитичким текстовима, употребљава се погрешно уместо несугласице, неслагање, разилажење, разлике у мишљењу („Разлике између Египта и Либије могу бити уклоњене” и сл.).

• разоружање

Тачније би било разоружавање, јер означава процес а не стање.

• рента

Рента је стални приход од капитала, земљишта, вредносних папира и сл. (одакле и изведеница рентијер). Не сме се употребити као превод енглеског rent, које значи најамнина, закупнина или станарина.

• репрезент

Погрешно: према глаголу репрезентовати именица може једино да гласи репрезентант (али је боље узети неки од домаћих израза: представник, пример, узор, узорак итд.).

• респективан

Респективан значи „дотични”, „одговарајући”; погрешно га је употребљавати уместо респектабилан, поштовања вредан (нпр. „Та земља располаже респективном војном силом”).

• роба

Роба је збирна именица и као таква нема множину. Погрешно је „извоз наших роба” (треба: „извоз наше робе” или „извоз наших производа”), „Законом су обухваћене све робе” (треба: „… сви производи” или „… све врсте робе”).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С

◊ С

• са- и су-

Равноправни префикси (саборац = суборац, саиграч = суиграч, саосећати = суосећати, савремен = сувремен итд.); са- је обичније у Србији а су- у Хрватској, али неке речи имају само са- у обе варијанте (сажаљевати) а неке само су- (суграђанин).

• са и без, са или без

Будући да та два предлога захтевају различите падеже, не сматрају се правилним спојеви као са и без доплате, са или без пратиоца: треба са доплатом и без ње, са пратиоцем или без њега.

• Салвадор

Боље него Ел Салвадор (одређени члан ел не чини део имена у ужем смислу). Главни град се зове Сан Салвадор.

• Сан Франциско

Прихваћено као устаљени облик, мада би по изворном изговору било тачније Сан Франсиско.

• санкција

Санкција је казна, казнена мера, али санкционисати значи одобрити, потврдити, озаконити.

• Санкт Петербург

Некадашње и ново име Лењинграда; не Санкт Петерсбург, што је облик у западним језицима. Придев је санктпетербуршки.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С-а

◊ С – а

• санскрит

Као ближи оригиналу препоручује се облик санскрт.

• саветовати

Саветовати некога (нешто) и саветовати некоме (нешто). Исто и посаветовати.

• се је

У говору се слива у се, нпр. „Она се вратила”. Неки граматичари допуштају и пуни облик („Она се је вратила”), други сматрају да је то неправилно.

• сеоба

По правилу означава масовно сељење, миграцију (сеоба народа, сеоба птица), али није погрешно ни у смислу селидба.

• силицијум

Под утицајем енглеског (где је silicon – силицијум, silicone – силикон) често се брка хемијски елемент силицијум са силиконима (органска једињења). Силицијумски чип (у рачунарима), не силиконски; Силицијумска долина (центар електронске индустрије у Калифорнији), не Силиконска.

• синтагма

Синтагма је група од две или више речи у међусобној граматичкој вези; погрешно се употребљава уместо изрека, гесло, узречица и сл.

• синтаксички

Придев изведен од синтакса: боље је синтактички (као пракса – практичан, профилакса – профилактички, елипса – елиптичан и сл.). Употребљава се и облик са домаћим наставком синтаксни.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С-б

◊ С – б

• сконцентрисати

О правилности тог облика мишљења стручњака се разилазе, али се обично сматра да је боље само концентрисати, односно усредсредити, сабрати итд.

• скрипта

Има само множину средњег рода: читам скрипта (не скрипту), учим из скрипата, налазим у скриптима (уобичајено али погрешно скриптама).

• снаха

Снаха, снаси (ређе снахи), снахин. Облици снаја, снајка, снаша допуштени су у фамилијарном говору, као речи одмила.

• снајпер

То је назив за стрелца; његово оружје је снајперска пушка. Погрешно је снајпером називати оружје; сувишан је облик снајпериста.

• снисходљив

Значи у првом реду „који гледа с висине, који удостојава (некога својом пажњом), покровитељски”. У новије време стекло је и значење „услужан, смеран, понизан”.

• собом (заменица)

Може имати значење са собом, као у изразима носити собом, водити собом и сл.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С-в

◊ С – в

• Солунац

Солунац или Солуњанин (грађанин Солуна), солунац (борац са Солунског фронта).

• спекулација

Спекулација, спекулисати (спекулирати) и шпекулација, шпекулисати (шпекулирати) могу имати исто значење, али је облик са с обичнији у значењу „нагађање, разматрање, теоретисање”, а облик са ш у значењу „трговина у циљу стицања велике добити”.

• споменик

Иде са дативом: споменик Незнаном јунаку, споменик Доситеју Обрадовићу боље је него споменик Незнаног јунака, споменик Доситеја Обрадовића. Напротив, биста иде са генитивом (биста Доситеја Обрадовића), као и домаћи синоним попрсје.

• спровести, спроводити

Имају и значење извршити, остварити, нпр. „спровести мере, одлуку, измене, реформу” и сл., а посебно у изразу „спровести (спроводити) у дело”. У истом значењу употребљава се, претежно у хрватској варијанти, и провести (проводити).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С-г

◊ С – г

• став

Став према (нечему), не став о (нечему). Не треба ту именицу употребљавати уместо именице мишљење; у лош, конференцијашки језик спадају конструкције „Заузет је став…” (уместо: Сматра се да…, Решено је да… итд.), „Став је главног одбора да се не одуговлачи” (уместо: Главни одбор сматра да не треба одуговлачити) и сл.

• стјуардеса

Мушки облик је стјуард (не стјуарт).

• стотинак

Ретко стотињак (приближно сто); стотинка (стоти део).

• страна

Облици с ону страну, с ову страну (поред обичнијег с оне стране, с ове стране) нису погрешни: налазе се код Вука, Даничића и других добрих писаца прошлог и нашег века.

• странка

Датив странки и странци кад се односи на човека (посетиоца у установи); само странци у смислу политичке партије. Генитив множине странака, не странки.

• стратегијски

Стратегијски и стратешки значе исто.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С-д

◊ С – д

• стрес

Стрес (енглески stress) значи напетост, оптерећење, напор; погрешно се понекад, под утицајем наших речи, употребљава у значењу потрес или удар.

• структура

Реч структура се може често заменити нашим речима састав, склоп, устројство или грађа. Не ваља употребљавати ту реч у значењу саставног дела или јединице, нпр. „У договору су учествовале све друштвене структуре”, где се мисли на елементе друштва, друштвене снаге, на појединце и организације итд.

• сваки

Треба да се слаже са бројем који му следи: свако пола сата, сваки сат и по, свака три месеца, сваке две недеље. Облик сваких се употребљава тек од броја пет навише: сваких пет сати итд.

• свако мало

Није препоручљиво у књижевном језику уместо сваки час, често и сл.

• светло

Као именица, пре свега у говорном језику („Упали светло” и сл.), није погрешно, али за прецизност изражавања често је погодније светлост односно осветљење, расвета.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово С-е

◊ С – е

• светост

Папска титула: Ваша светости, Његова светост.

• све у свему

Израз дефинитивно устаљен у књижевном језику, неоправдано осуђиван као германизам.

• свију

Генитив множине од сав, данас углавном застарело или покрајински, поред обичнијег свих.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ш

◊ Ш

• шестсто

Шестсто (= шест стотина), шестстогодишњи (= 600-годишњи), шестстоти пишу се са стст (мада се тако не изговарају) да би се разликовали од облика броја 6: шесто, шестогодишњи (= 6-годишњи).

• шимпанзо

Шимпанзо или шимпанза, оба мушког рода. У множини женског рода (афричке шимпанзе).

• шофершајбна

Некњижевно, треба рећи ветробран, ветробранско стакло или предње стакло.

• шоу

Англицизам са чијом се употребом претерује: ако приредба садржи само музичке тачке једног извођача (без гостију, играча, скечева итд.) треба је назвати концерт а не шоу.

• шпаркаса

Боље: штедна касица односно штедионица.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Т

◊ Т

• тачка гледишта

Боље само гледиште или становиште.

• -так

У множини именица на -так и -дак (са непостојаним а) глас т се губи испред ц: губици, издаци, почеци, тренуци, задаци, отпаци, преграци итд.; не губитци, отпадци итд.

• Талијан

Талијан, Талијанка, талијански употребљавано је и у Србији до Другог светског рата. Данас се ти облици осећају као застарели или хрватски, па се замењују са Италијан, Италијанка, италијански.

• тапецирати

Тапецирати, тапециран (као тапет); није добро тапацирати, тапациран.

• телефон

Склоп на телефону („Ко је на телефону?”, „Останите на телефону” и сл.) сасвим је исправан, нема потребе да се замењује са поред телефона и сл.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Т-а

◊ Т – а

• тема

Спој на тему нипошто није неправилан, како се понекад тврди, и бесмислено је замењивати га обликом о теми. Где је могућно, најбоље је потпуно избећи реч тема: „Писао је о савременом животу” (боље него: „Писао је о темама из савременог живота”), „И ја бих нешто додао поводом тога” (уместо: „И ја бих нешто додао на ту тему”) и сл.

• Тихи океан

Или Пацифик; тихоокеански или пацифички.

• толерантан

Значи само „који толерише, трпељив”. Погрешна је употреба у смислу „који се може толерисати” („Пораст температуре је толерантан” и сл.): треба рећи прихватљив, подношљив, у границама дозвољеног итд.

• трансцендентан и трансценденталан

У филозофији та два придева имају различито значење.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Т-б

◊ Т – б

• транпарентан

Са прилогом транспарентно и именицом транспарентност, употребљава се у смислу онога што је доступно очима јавности. Нема праву замену међу домаћим речима, али је постало помодни израз, са чијом се употребом претерује. Где је могуће, боље је заменити га са јавни, отворен, нескривен и сл.

• требовати

Требовати и требовање су русизми из војног речника, стилски неприкладни у књижевном језику, али им нема праве замене.

• тренд

Англицизам са чијом се употребом претерује последњих година. Кад је могуће, треба га заменити са правац развоја, склоност, тежња, стремљење, тенденција, појава и сл.

• творба речи

Данас општеприхваћено као граматички термин. Погодније је од ранијег грађења речи, јер има и одговарајући придев: творбени.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово У

◊ У

• у

Са генитивом, нпр. у нас, у жена, у Црногораца добро је као и код у истом значењу.

• убедити

Убедити, убедљив, убеђење безразложно су осуђивани као русизми и тражено је да се замене са уверити, уверљив, уверење (што није могуће у реченицама као „Убедили су га да дође”).

• ултимативан

Тај придев значи „који садржи, који представља ултиматум” (нпр. ултимативна претња); под утицајем енглеског ултимате често се погрешно употребљава уместо „последњи, крајњи, коначан, врхунски, најбољи, основни” и сл. (нпр. ултимативан хит, ултимативна забава, ултимативно искуство).

• уназад

Не препоручује се употреба те речи као прилога за време: уместо „уназад шест месеци” треба рећи, већ према жељеном смислу, „пре шест месеци” или „за последњих шест месеци”.

• универзум

Математички или статистички термин; непотребно је у смислу свемир (космос, васиона).

• у поводу

У поводу (нечега) добро је као и поводом (нечега).

Шта значи и како се користи – на слово, на слово У-а

◊ У – а

• упражњавати

Неприкладан русизам; може се заменити глаголима бавити се, обављати, примењивати.

• упркос

Упркос нечему, не упркос нечега.

• уранијум

Хемијски елемент; Уран само као назив планете или божанства.

• уравниловка

Руска реч, али потребна у српском језику, јер нема одговарајуће замене.

• уселити

„Усељен стан” и „неусељен стан” нису граматички правилни облици (усељава се човек а не стан), али се у недостатку бољег израза прихватају.

• успети

Уместо безличних облика као „Не успева ми да отворим”, „Успело им је да побегну”, граматичари препоручују личне („Не успевам да отворим”, „Успели су да побегну”) или траже да се глагол успети замени изразом поћи за руком.

• увозан

Тај придев значи „који се тиче увоза” (увозне тарифе); уместо увозна роба, увозне ципеле и сл. боље је увезена роба, увезене ципеле.

• ужасно

Стилски је неприкладно употребљавати ту реч када се говори о нечему лепом, добром, позитивном (ужасно лепа ): треба рећи веома, врло, јако, много итд.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово В

◊ В

• варити

Није препоручљиво у значењу заваривати. Уместо варилац, варилачки боље је заваривач, заваривачки.

• већина

Са именицом у генитиву тражи глагол у једнини (нпр. „Већина људи подржава ову одлуку”), али није погрешан ни глагол у множини (слагање по смислу): „Већина људи подржавају ову одлуку”.

• Ви

Ви, Вас, Вам(а), Ваш: у пословној преписци (али не и у другим врстама текстова) уобичајено је да се пишу великим почетним словом кад се односе на једну особу.

• виновник

Русизам, али га не треба одбацивати, јер има нешто другачије значење него наша реч кривац.

• властела

Иде са глаголом у множини (као господа, браћа): „Властела су била уз краља”, не „Властела је била уз краља”.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово В-а

◊ В – а

• воденица

То је млин на обали реке или потока; погрешно се употребљава за ручне справе (воденица за кафу – треба: млин за кафу).

• временски период

Прва реч је сувишна.

• врло и веома

Подједнако добри изрази.

• вршити (= обављати)

Треба избегавати употребу глагола вршити, извршити, извршавати са именицом тамо где се исти појам може означити посебним глаголом: уместо вршити преглед боље је прегледати, уместо вршити замену – замењивати итд.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово З

◊ З

• зацртати

У метафоричкој употреби није погрешно, али га треба умерено употребљавати, јер су изрази као зацртана линија, зацртане смернице, зацртани путеви развоја и сл. постали шаблон у одређеним врстама политичког језика.

• заговарати (нешто)

Употреба у значењу заступати, бранити, заузимати се за (нешто) није уобичајена код добрих стилиста. Чешћа је именица заговорник (нечега) – ко се заузима за нешто, бранилац, присталица.

• загрижен

У значењу задрт, окорео, фанатичан, нормално се употребљава у књижевном језику. Друго је загризен, трпни придев од загристи (нпр. загризен колач).

• захтев

Захтев за нечим (нпр. „захтеви за праведнијом расподелом”) данас је све чешћа конструкција (по угледу на именицу жеља), али је правилније захтев за нешто („захтеви за праведнију расподелу”).

• захваљујући

Стилски је неприкладно употребљавати ту реч за негативне појаве (захваљујући несташици, захваљујући лошој форми, захваљујући критикама и сл.): треба рећи због, услед, под дејством итд.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово З-а

◊ З – а

• заказати

У спојевима као уређаји су заказали, заказала је организација посла и сл. боље је употребити изневерити, издати, покварити се, отказати послушност.

• закономеран, закономерност

Русизми који се најчешће могу заменити нашим речима законит (законитост), редован, правилан итд.

• завидан

Поред тога што значи „који изазива завист или дивљење”, „приличан”, „несвакидашњи” (нпр. завидна величина, завидан успех), може бити и синоним за завидљив (нпр. завидан човек). Погрешно се примењује на негативне појаве, нпр. „Испољили су завидну количину незнања”.

• заживети

Првобитно значење је поживети, остати дуго у животу. У XX веку први пут је забележено значење почети живети, а одатле и развити се, ухватити корена и сл. У политичком речнику последњих година таква употреба се раширила до те мере да је постала мода коју добри стилисти избегавају.

• зејтин

Не зеитин. У књижевном језику треба дати предност речи уље.

• Зодијак

Сазвежђа у Зодијаку и зодијачки знаци пишу се великим почетним словом: Ован, Бик, Близанци, Рак, Лав, Девица, Вага, Шкорпија, Стрелац, Јарац, Водолија, Рибе.

Шта значи и како се користи – на слово, на слово Ж

◊ Ж

• ждерати

Ждерати, ждерем; наждерати се, наждерем се; преждерати се, преждерем се. Не сматра се правилним ждрати, наждрати се, преждрати се. Облик ждрети углавном се чува још само у сложеници прождрети.

• женска презимена

Облици као Лазићева од почетка XX века употребљавали су се за неудате, а Лазићка за удате жене. Данас се наставак -ка сачувао само у фамилијарној употреби, па се мора рећи Лазићева, Тачерова итд. ако се не наводи лично име. Није добро „Вилијамс је победила” и сл.

Литература:

• Иван Клајн, Речник језичких недоумица, шесто допуњено и измењено издање, Београд: Српска школска књига, 2004