Тетоваже – за или против

Тетоваже – тренд, помодарство, нешто друго? Посматрајући свет и људе око себе, примећујемо шаренило на све стране. Шарени излози, шарене играчке, шарена одећа, а свакако шарени и људи.

Тетоваже – дилема

Тетовирање је постало тренд, начин доказивања, паралелни идентитет, магијски ритуал, културно добро. Неки их сматрају видом уметности на специјалном платну, то јест вашој кожи. Како год, сада се нећу освртати на такве ставове. Покушаћу да вам изложим појаву, некима је то проблем наравно, тетовирања великог броја људи који за себе кажу да су верници и правдају то верским разлозима.

Тетоваже – доба латинице и доба ћирилице

Недавно ми се обратио другар који је до своје неке 30-те године живео у добу латинице, да би се од тада до сада налазио у добу ћирилице. Ово су његове речи. Он је дакле, свој живот поделио на два дела: доба латинице (младост, бунтовништво, алкохол, девојке, марихуана, ноћни проводи и дневна бунила…) и доба ћирилице, када одједном доживљава преображај, враћа се својој вери (православац), почиње да одлази у цркву, жени се и стиче породицу, једном речју, почиње да живи хришћански.

Глас савести

Природно, отварају му се многа питања, савест почиње да га прекорева за многе ствари из доба латинице. Између осталог и за тетоважу која је начињена из ко зна којих разлога. Сада има жељу да на месту старе тетоваже истетовира крст или своју славу, ни сам није сигуран. Интересује га да ли би погрешио, да ли је то хришћански.

Тачка ослонца

Поново ћу преформулисати питање, уз његову дозволу, како би и вама било од користи. Сматрам да тај проблем распетости између моде (па шта, сви то раде, какав је то грех) и вере којој неки човек припада, може представљати тачку у којој се губи ослонац, настају сукоби са околином и са собом.

Тетоваже – грех или не

Дакле, да ли је грех тетовирање, у овом случају православних симбола, или не? Да или не?

Ништа није грех само по себи

Мој одговор би био: Није, ако се чини из верских побуда. Тетовирање хришћанских симбола је било познато у прошлости. Међу Коптима (дохалкидонским хришћанима) још увек се негује обичај да се тетовира крст на руци као знак хришћанског распознавања. Тетовирање крста само по себи није грех ако се чини из религиозних побуда: да нас подсећа на молитву и сведочење своје вере. Ако се чини из неких других разлога, разлога популарности, моде, идолатрије, пуке етике, самоукрашавања и слично, онда то никакве везе нема са вером, већ са гордошћу, самозаљубљеношћу, еголатријом и егоцентризмом. Гордост је, као што знамо, грех па се одговор намеће сам по себи.

Шта ви мислите о овоме? Имате ли проблем због тетоважа? Изнесите га овде, пронађите решење.