Учење и како учити представља трновит пут, где сваки корак представља прилику за откривање нових сазнања и развој сопствених потенцијала. Замислите учење као сурови пустињски пејзаж. Грозно, зар не? Замислите сада како се појављују оазе знања и мудрости. Као путници у свету образовања, сусрећемо се са изазовима и препрекама, али и са сјајним могућностима за раст и напредак. У том духу, пред вама се отвара књига од педесет препорука, као светионици на путу ка успешном учењу. Ове препоруке нису само списак савета; они представљају светионике мудрости који нам показују правац кроз образовни лавиринт. Ту су да надахну ваше сазнање и осветле вашу ученичку стазу.
Пред вама се налази сиже у виду педесет препорука за успех у учењу.
Нема `леба без мотике
1. У школи ћете добити онолико колико уложите. До успеха ћете стићи само радом. Уз тај рад повремено ће ићи и стрес. Одлагање и избегавање обавеза можда је добра стратегија за привремено ублажавање стреса. Али, морате знати да овакав приступ повећава стрес у наредном периоду. Када почнете да радите на неком испиту или предмету, избаците размишљања о томе како је „то велико” или како је „то тешко”. Треба да изаберете мали део великог посла и да кренете напред.
2. Дружите се са успешним колегама. Мотивацију можете значајно повећати кроз дружење са колегама или пријатељима који имају успеха у учењу. Треба да настојите да учите од других, да подучавате друге, да тражите изазове у успеху колега. Добро би било да са колегама формирате групу за учење. Унутар групе разговарајте о стратегијама у учењу, о циљевима учења, али и страховима које треба настојати да заједнички елиминишете.
Какве су ти мисли, такав ти је и живот
3. Преиспитајте сопствени приступ учењу. Испити могу бити веома болна и стресна искуства. Али и корисно средство које ће вам указати на квалитет учења. Уместо да одлажете учење до последњег тренутка, треба да га учините рутинском навиком и свакодневном обавезом. Такође, треба да оставите довољно времена за припрему градива и проверу знања пре испита. На овај начин ћете моћи уочити пропусте у учењу и изградити самопоуздање пред полагање испита.
4. Фокусирајте се на успех. Позитиван приступ је један од најважнијих фактора за успех у школи или факултету. Преузимање одговорности за догађаје, извршавање обавеза и стална посвећеност постављеним циљевима допринеће вашем успеху у учењу. 5. Изградите свој стил учења. И стално га побољшавајте и унапређујте. Користите добре стране сва три стила учења: адаптивног, визуелног и тактилног.
Рационализација времена
6. Планирајте и контролишите своје време. Планирање времена је од изузетне важности за ваш успех у учењу. Направите распоред дневних активности, испланирајте време за учење, одмор и разоноду, изласке, дружење са пријатељима. Користите планер, одредите рокове за завршетак задатака који су у току, али и унесите активности који иза њих следе.
7. Ако имате друге задатке или обавезе које вам се мотају по глави, запишите их на папир и одредите када ћете их обавити. Затим одложите папир и вратите се на задатак који обављате.
8. Треба да знате шта су ваши циљеви. Пре приступа било којој материји треба јасно да дефинишете циљеве, тј. немојте прилазити стварима „тек онако”. Увидите важност учења и поставите јасан циљ учења. Сваког дана одредите приоритете шта треба да учите и строго их се придржавајте.
Кутак за учење
9. Остварите потребне услове за рад. Направите најбољи амбијент за учење. Најбоље је да учите за столом јер одржава будност. Имајте стални радни простор или кутак. Веома је важно да место на ком учите има довољно светлости, да сто и столице поставите тако да вам је кичма права, да вам је сав материјал за учење надохват руке (књиге, свеске, оловке, гумице, полице и фиоке где такав материјал одлажете…). Избегавајте скучени простор, нека вам буде удобно.
10. Комбинујте што више метода за постизање боље ефикасности учења, што укључује проналажење података, издвајање и процену главних делова текста, организовање и повезивање сличне грађе, понављање, вежбање… 11. Врло је важно да се унапред упознате са садржајем предмета. То ће омогућити поглед на предмет из перспективе професора, олакшати анализу садржаја предмета и разумевање циљева. То ће вам олакшати планирање и помоћи да усмерите пажњу према циљу учења.
Учите на часу
12. Искористите максимално наставу, будите редовни на предавањима. Будите активни, учествујте у настави. Учење на часу може скратити време учења код куће за 50%.
13. Активно слушајте током предавања. Активно слушање значи да са пажњом и заинтересованошћу пратите предавање професора. 14. Врло је битно да водите белешке са предавања. Посебну пажњу посветите почетку и крају излагања који обично указују на организацију садржаја и основне идеје и представљају сиже предавања. Важне ствари запишите. Тражите објашњење за оно што у излагању није јасно. Треба да се одвикнете од навике пасивног слушања и да не записујете све што је изложено. Процените шта је корисно од онога што чујете на предавању.
Понављање је мајка знања
15. Први део времена предвиђеног за учење треба да утрошите на понављање градива које сте тога дана обрађивали у школи или на факултету (док вам је памћење још свеже). То подразумева да допуните белешке, прочитате лекцију, подвучете оно што је битно. Оно што сте научили и чули за време часа брзо ћете заборавити ако га не поновите и не прорадите поново код куће. 16. Пре него сто кренете да учите, прегледајте поглавља. Прочитајте уводно поглавље, наслове и поднаслове, као и сажетак задњег поглавља. Прегледајте све дијаграме, графиконе, таблице и фусноте. Све то траје само неколико минута, а помаже вам да видите о чему се ради, да стекнете утисак и да имате у глави структуру онога што ћете радити. Да знате шта се са чим може повезивати. То ће вам помоћи и приликом организације, знаћете шта је лакше, шта теже и моћи ћете боље испланирати време за учење.
Подела градива на делове
17. Поделите градиво у мање делове које можете научити за краће време. Присилите себе да завршите један мали задатак и тек онда наставите са следећим. Усресредите се на само један мањи задатак одједном.
18. Прво учите теже градиво, а затим лакше. Боље ћете учити ако наизменично будете учили предмете који су међусобно различити, нпр. пре математике учите историју или српски језик. Ако учите програмирање, након њега пређите на менаџмент, ако радите продају након ње пређите на управљање људским ресурсима и сл.
19. Не прелазите често са предмета на предмет. Концентришите се довољно дуго на један предмет како би у потпуности усвојили дефинисану целину.
20. Користите периоде највеће будности и концентрације за учење тешких делова градива. Најлакше је учити рано ујутро, сат времена након буђења јер тада мозак најлакше абсорбује информације и податке.
Не одустај
21. Када вам мисли одлутају, одредите једну реченицу коју ћете рећи самоме себи, а која ће вам бити подстицај да се поново сконцентришете на учење (нпр. „Усредсреди се”, „Врати се на учење” или „Не одустај” и сл).
22. Предуслов успешног учења је добро читање. Текст је потребно да прво летимично прочитате и уочите битне делове. Затим да препричате прочитано властитим. На завршецима поглавља често је дат резиме. Прочитајте га. Унутар текста обратите пажњу на делове текста приказане масним словима или уоквирене делове текста. То су важни подаци. 23. Постављајте питања и потпитања. Претворите сваки наслов у питање. На пример, наслов „Основни аспекти програмирања” може постати „Шта су основни аспекти програмирања?” Постављањем питања пре почетка активног учења сачуваћете снагу за меморисање битних информација. Док читате текст, размишљајте о појмовима на које наилазите у тексту, сетите се да ли сте већ нешто о тој теми чули до сад, да ли нешто о томе већ знате. Ако су на крају поглавља постављена питања, свакако их прочитајте и одговорите на њих.
Подвлачење текста
24. Подвуците и означите најбитније делове текста. Врло је важно да подвлачите и означавате само важне делове текста. Најбоље је у ту сврху користити маркере
различитих боја. Један маркер за кључне речи, други за термине и податке које треба да запамтите, трећи за дефиниције.Подвлачењем кључних речи или реченица истичу се битне информације. Подвуците оно што је ново и што ваља запамтити. Није потребно да подвлачите од раније познате ствари. Такође, подвлачите оно што при понављању желите одмах уочити
као и део текста који упућује на срж проблема и који пружа јасне одговоре на ваша питања. 25. Размишљајте када читате. Активно читање је врло корисна стратегија за повећање ефикасности учења. Оно подразумева читање са размишљањем о прочитаном. Потребно је да читати са настојањем да се написане идеје и концепти разумеју и доведу у међусобне везе. Код читања настојте да сажмете основне идеје и да изложене теме интерпретирате кроз критичко размишљање.
Препричавање прочитаног
26. Када завршите са читањем и подвлачењем, потребно је да препричате прочитано. Лекцију покушајте поновити властитим речима. Препричавање сопственим речима је најбоље понављање прочитаног и за резултат има већи ниво запамћеног. Није потребно да памтите све што се у тексту налази. Треба да читате селективно, уз издвајање информација које су битне за предмет.
27. Користите асоцијације како бисте лакше упамтили неко име, појам… Покушајте их графички приказати, формирајте упечатљиву слику, која вас накнадно може подсетити на садржај градива. Правите шеме, мапе, преписујте делове градива, све што ће вам помоћи да боље запамтите градиво. 28. Направите скицу. Напишите кратки сажетак, скицирајте слику са главним идејама. Такав приступ ће вам помоћи јер се на контролном, било писменом или усменом, не траже само чињенице, већ и разумевање као и повезивање једне спознаје с другима. Израда слика је препоручљива током целог процеса учења.
У друштву је лепше
29. Учите у друштву. Тражите помоћ пријатеља из разреда или других људи. У друштву је много интересантније. Ако учите у групи, делегирајте тачно задатке. На тај начин ће заједничко учење бити ефикасније.
30. Израдите налепнице. Кад вам нешто никако не улази у главу, узмите папир у боји, налепите га тамо куда често пролазите и прочитајте то сваког пута. Неки од најуспешнијих људи писали су математичке и хемијске формуле на папирићу и лепили их на путу до купатила. Сваког пута кад су пролазили туда, читали су то и тако лакше памтили. Други су лепили историјске чињенице на зид до кревета, читали пред спавање и прво у то гледали кад отворе очи ујутру.
Понављање наглас
31. Ако не познајете неки термин или кад наиђете на тешке делове, немојте стати, већ наставите даље, можда је објашњење на следећој страници или даље у тексту. Непознате термине подвуците и накнадно их тражите у речнику.
32. Понављајте и изговарајте наглас идеје, односно битне чињенице које желите запамтити, на начин као да их објашњавате неком другом. Покријте страницу текста и користите кључне речи које сте забележили на маргину да бисте у себи, или још боље, наглас поновили текст. 33. Ако имате проблема с неким предметом, немојте тај проблем потискивати, суочите се с њим и одмах почните да радите систематски на њему, улагањем већег напора.
Правите паузе
34. Управљајте стресом. Ученички и студентски живот је прилично стресан. Због тога је битно да препознате стање стреса, направите паузу у раду и делујете на ублажавању његових последица. Смањење стреса можете постићи неком физичком активношћу, активним одмором или рекреацијом. То слободно време искористите за проналажење узрока стреса. Кад тај узрок препознате, треба да радити на његовом решавању.
35. Идентификујте дистракторе (узнемираваче или крадљивце времена) као што су: звоњава телефона, писање и примање СМС порука, посете и сл. Смањите их или померите до завршетка учења или паузе. Искључите компјутер, телевизор…
36. Када учите, избегавајте ометања: обавестите родбину и пријатеље да учите, поставите натпис на вратима да вас не ометају, закључајте се, искључите телефон.
37. Побрините се да смањите буку око себе док учите. Ако вам је потребна музика у позадини, нека буде лагана и тиха.
Организујте се
38. Тежите сталном напредовању. Један од кључних елемената успеха у школи јесте рад на искуству стеченом кроз раније предмете и испите. Код анализе искустава посебну пажњу посветите добрим и лошим искуствима, из њих учите и на основу наученог делујте.
39. Организујте учење. Рецимо овако: треба да пређете књигу од 315 страница за испит. Треба вам два дана само да прочитате целу књигу информативно. Можете да научите 35 страна дневно у просеку, значи требаће вам девет дана да ту књигу лепо савладате. Књига има пет поглавља. Један дан одвајате само за понављање поглавља, то је још пет дана. И још два пута по три дана да још једном пређете целу књигу и поновите научено. То је 22 дана. Десиће се
да ће вас три дана мрзети да учите па урачунајте и то. То је укупно 25 дана за учење. Значи треба да почнете да учите 25 дана пред испит.
Концентриши се
40. Усресредите се на оно што радите. Осим у распореду времена, тајна успеха у учењу лежи и у потпуном усресређивању на оно што се ради у одређеном тренутку. Добро је да научите да одмах решавате најтеже задатке, као и да научите да поређате активности према важности, те оне најважније решите прве.
41. Будите увек мотивисани. За успешно и ефикасно учење важно је да стално налазите делотворну мотивацију. Огромна је разлика када нешто учите са жељом да научите или без те жеље. Порастом мотивације, расте ваша воља за учењем. 42. Подстичите самог себе. Предочите себи све предности и задовољства које вас очекују по успешном завршетку учења. Помислите на радост коју ћете доживети након постизања циља.
Нема опуштања
43. Увек будите радно активни. Никада не треба да се скроз опустите. И када одмарате, то не значи да треба у потпуности да се искључите из онога што је главно, круцијално за вас. Не размишљајте „нерадно”. Када ујутро уђете у школску или факултетску зграду, немојте са собом уносити друге мисли. Док сте тамо, мислите само о темама и садржајима школских часова предавања.
44. Одмарајте. Немојте се префорсирати. Учење без одмора није право учење. Препоручљиво је да на сваких сат времена рада направите паузу од 15 минута током које ћете: попити сок, протегнути ноге, изаћи на ваздух… А након тог малог одмора, натраг на учење.
45. Опустите се после учења. Непосредно после учења се мало опустите. Проведите пола сата или сат у слушању музике, гледању телевизије и сл.
Нема учења ноћу
46. Немојте учити ноћу. Човек има свој биолошки сат, према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење. Ноћу ће вам бити много теже да запамтите градиво.
47. Неки студенти и ученици практикују да прочитају лекцију пре спавања. Ако сте у стању, пре него што склопите очи, још једном прочитајте лекцију. И док спавате, мозак памти и ради. Након тога, уживајте у сновима.
48. Када успешно завршите планирани задатак, наградите себе изласком, дружењем или читањем књиге.
49. Немојте дозволити да вам факултет или школа буде главни извор проблема, незадовољства, страха и несигурности када то није потребно.
50. Ако имате жеље да завршите факултет или школу, потребно је да будете спремни да за ту жељу нешто и дате. Мисли се на ваше време и труд.
Закључак
На крају, по завршетку школовања, док се будете освртали на сваки корак који сте направили, и на сваки врх на који сте се уздигли, спознаћете да сте додирнули дубине знања и преживели врхунце ученичке испуњености. Педесет препорука за успешно учење нису само савети, већ искричаве светиљке које су и нама и вама осветљавале пут кроз изазове и неизвесности образовног пута. Нека ове препоруке буду ваши источници, осветљавајући пут и будућим поколењима ученика који теже ка знању и успеху. На крају, упркос величини изазова, упркос путу којим сте ишли, сигурни смо да сте, кроз наш рад и посвећеност, обогатили своје умове и срца новим сазнањима и искуствима.
Припремио и прерадио Водич за учење Душко Вокић
Фебруара месеца, л. Г. 2024.
Комплетан Водич за учење можете преузети ОВДЕ
