Вера и обичаји

…него излази из уста.

Питање колико тешко, јер војује с разумом, толико и трагично, јер наслућује понор безверја. Пост као установа и начин спасења данас је заборављен. У овом чланку осврнућу се на једну тешку заблуду, поред многих у арсеналу српског корпуса, коју као истину представљају они који пост негирају. Аргумент су речи Христове из Матејевог јеванђеља: „…слушајте и разумите, не погани човека што улази у уста, него, што излази из уста, то погани човека.“ О жалосним и трагичним последицама ове заблуде прочитајте у наставку.

Празновање нове године представља само последицу, пројаву оне тихе чежње као  сталне потребе за празником, а то никако није само потреба за пуким слављењем. Зато човек у празник, у празновање тако приљежно уткаје своје целокупно схватање свог битија њима изражавајући смисао и циљ свога живота. А празници су, као све друго, или празници светлости или антипразници. Због тога ћу вам понудити неколико речи о празновању новогодишње – најлуђе ноћи која је Србима у данима испирања мозгова наметнута од… па знате већ кога..и његових сабораца после Другог светског рата. Не само православним Србима. Овај чланак је намењен свима, римокатолицима, муслиманима, осталим такође. Свима којим је слављење оваквог антипразника названог „Нова година“ на саблазан.

Кошер исхрана

Кошер храна у Старом Завету: „И рече Господ Мојсију и Арону говорећи им: Кажите синовима Израиљевим и реците: Ово су животиње које ћете јести између свих животиња на земљи:
„Шта год има папке и папци су му раздвојени и прежива између животиња, то једите.
Али оних што само преживају или што само имају папке раздвојене, не једите, као што је камила, јер прежива али нема папке раздвојене; да вам је нечиста;
И питоми зец, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је. И зец дивљи, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је.
И свиња, јер има папке раздвојене али не прежива; нечиста да вам је; Меса од њих не једите нити се стрва њиховог додевајте; јер вам је нечисто.”
(Левитски Законик, 3 књига Мојсијева 11 поглавље)

Адвентисти заменили Господара суботе за суботу

Радећи годинама са децом и бивајући у контакту са њиховим родитељима, дотицали смо се разних тема. Пубертетски период је чудно доба, тешко разумљиво и још теже за објаснити. Силина младости и сирове непатворене енергије заправо руши све пред собом. Та младост тражи одговоре одмах и сад не погињући главу пред „косом седом“. Ауторитет ако и постоји, за ту младост је ту да би оправдао њихове тврдње сажете у њиховим питањима и интересовањима, рекао бих недоумицама. Једна од тих недоумица су секте. На многа питања успевао сам тој деци да дам какав-такав смислен одговор. Ипак, никад се нисам могао отети утиску да то није довољно, да им остајем дужан. Због тога сам решио да седнем и напишем моје мишљење (то су и тражили) на једну од њихових омиљених тема и питања мени упућених: Адвентисти: ко су и шта ја мислим о адвентистима или како их овде називају суботари.

Тетоваже – тренд, помодарство, нешто друго? Посматрајући свет и људе око себе, примећујемо шаренило на све стране. Шарени излози, шарене играчке, шарена одећа, а свакако шарени и људи.

Дилема

Шетам тако јутрос. Сунце већ почело да пржи а ни седам сати. Шта ли ће бити око поднева?, помислих, кад ме одједном из тог мог високоумног дијалетичког промишљања прекину звук телефона. Погледах у екран. Пријатељ и колега са посла, а субота. Шта ли је сад?