Враћање података, изгубљених грешком или не, тако је важно да о бекапу или прављењу резервне копије увек говоримо и у безбедносном контексту.

То на први поглед може изгледати чудно. Да ли бекапом спречавамо напад злонамерног софтвера? Не. Да ли  процес прављења резервне копије проверава сваку датотеку на инфекцију? Не. Па, зашто онда? Зато што тај процес чува сигурносну копију свих датотека вашег рачунара. То је важно јер, ако се најгора ствар догоди вашем рачунару и изгубите све, резервна копија може помоћи у обнављању система. Као таква, сигурносна копија игра кључну улогу у очувању безбедности вашег рачунара и то је разлог зашто је безбедност њен кључни контекст.

Копија за хитне случајеве

Сигурносно копирање или бекап је можда најстарији од свих рачунарских алата. Постојало је, формално или не, од кад постоји и компјутерска датотека. Претпостављам да је у једном тренутку неки рани информатичар изгубио хрпу фајлова, грешком или не, то није сад важно. Желећи их назад, програмер је изумео сигурносну или резервну копију, или просто бекап, како ћу и ја врло често називати овај процес. Паметни корисници паметних рачунара од тада праве резервне копије својих датотека.

Windows долази са софтвером за прављење резервних копија, иако то заправо није засебан програм. Уместо тога, резервна копија је функција која се зове Историја датотека или File History. Када активирате ову функцију она извршава исте радње као и традиционални програм за прављење резервних копија: Прави сигурносне копије свих ваших датотека.

Како покренути Историју датотека

Да бисте направили резервну копију, потребна вам је спољна меморија или екстерни диск; не можете да направите резервну копију примарног уређаја за складиштење рачунара, рецимо диска C: на њему самом – чак ни на другој партицији на истом диску. Најбоље је да користите спољни диск или, ако имате приступ, складиште у облаку или мрежни диск.

Бекап програм, File History, покреће се аутоматски. Када се конфигурише, не морате ништа да радите – то јест, осим ако се нешто не догоди једној или више датотека вашег рачунара. У том случају користите File History за враћање датотека.

Немате заиста разлога да у овом дигиталном 21. веку не задржите и не сачувате копије свог дигиталног живота – слике, видео записе, музику и документе. Ове ствари никада нећете изгубити ако користите Windows File History функцију како је описано у овом чланку.

Архивирање датотека

»» Процес прављења резервних копија датотека назива се архивирање. Резервна копија датотеке позната је и као архива.

»» Такође можете направити ручну копију или бекап, мада вам препоручујем да то буде само додатак редовном бекапу. На пример, бекаповаћу копију свог тренутног пројекта за писање на флеш диск поред резервне копије на рачунару која се прави аутоматски.

»» Сигурносна копија је некада била програм који се није аутоматски покретао, па сте морали водити рачуна да не заборавите да га сами покрећете с времена на време. Неки људи би заборавили и временом би резервна копија била бескорисна јер је била престара.

»» Ране верзије Windows-а нису имале built-in бекап софтвер. Морали сте да га купите, као програм треће стране, а то и даље можете учинити, иако је File History бесплатан за Windows 10, и изузетно је документоваан.

Архивирање фајлова – друге опције

»» Друга бекап опција је резервна копија на мрежи. Ова услуга је комерцијална и заснива се на претплати, а спољна меморија је интернет. Ову врсту услуге можете користити поред File History, мада ја у овом чланку нећу говорити о прављењу резервне копије на мрежи или на мрежном чврстом диску, што је исто.

»» Можете бекаповати фајлове у складишту у облаку – ако имате довољно простора за складиштење на тој услузи. File History не препознаје складиште у облаку као одговарајући извор за прављење резервних копија, па ћете морати да извршите ручно прављење резервне копије (копирајте датотеке).  

»» Друга половина процеса прављења резервне копије назива се враћање – restore. Помоћу File History можете да вратите једну појединачну датотеку или све датотеке одједном у резервној копији. Надам се да ћете ретко, ако икад, морати да вратите податке из резервне копије.

Припремите се за резервну копију!

Не губите више времена: Припремите рачунар за бекап или прављење резервних копија. Софтвер вам већ долази са Windows-ом 10, али вам је потребно и место за складиштење резервне копије. Можете користити спољни чврсти диск или мрежну меморију. Када набавите тај хардвер, конфигуришите и подесите Windows 10 File History. Сада је лако направити резервну копију података.

Враћање података – Припремите екстерни складишни уређај

Најчешћи уређај за складиштење који се користи за прављење резервних копија и враћање података је спољни уређај за складиштење података. Ево критеријума којима треба да се руководите:

Капацитет: Уређај за складиштење мора имати капацитет једнак или већи од примарног уређаја за масовну меморију рачунара. На крају крајева, морате складиштити све датотеке, програме, па чак и Windows на том диску.

Веза: Ако ваш рачунар има USB 3.0 или eSATA, набавите диск са том врстом интерфејса. Стандардне USB везе су добре, али не довољно брзе.

Тип медија: SSD уређај је бржи од традиционалног хард диска (HDD), али је скупљи. Иако брзина није проблем за прављење резервних копија, ја бих ипак изабрао SSD због поузданости.

Цена: Плаћате више за ССД великог капацитета, али опет пробајте да ставите на папир: Израчунајте цену у динарима по гигабајту. Можда ћете бити изненађени када откријете да су дискови већег капацитета јефтинији.

Екстерни диск

Спољни уређаји за складиштење не морају бити искључиво намењени прављењу резервних копија, иако код мене јесу. Можете их користити и за друге ствари. Ако ми требају додатни спољни дискови, они су додатак овом резервном диску.

»» За више информација о спољним чврстим дисковима погледајте овај мој чланак.

»» Слободно избришите све „бонус“ програме инсталиране на спољном чврстом диску. То је зато што је то ваш чврсти диск. Можда ћете морати да форматирате диск јединицу да бисте уклонили програме. Или, ако вас овај корак чини нервозним, немојте поново форматирати диск јединицу.

»» Препоручујем да повежете диск јединицу директно са кућиштем рачунара.

»» Екстерну меморију можете такође користити и за Windows system image. Погледајте каснији одељак „Слика система“.

Враћање података – Коришћење складишта у облаку

Ако ваша рачунарска мрежа нуди мрежно складиштење, можете га користити за прављење резервних копија и File History. Најбољи начин да ова меморија функционише је мапирање спољне меморије у слово диска у Windows-у. На тај начин складиште је увек доступно.

»» Погледајте мој чланак „ Мреже и мрежне глупости „ за детаље о мапирању мрежне меморије у слово драјва у Windows-у.

»» Уверите се да локација за складиштење на мрежи нуди довољно капацитета за прављење резервне копије.

Конфигурисање историје датотека – File History

Да бисте уживали у добробити прављења резервних копија, морате да активирате функцију Историја датотека – или да проверите да ли је већ укључена.

Пратите ове кораке:

1. Притисните Win+I.

Settings апликација се појављује.

2. Изаберите Update & Security.

Програм за прављење резервних копија је више услужни програм, али га Microsoft сврстава у Update & Security категорију.

3. Са листе на левој страни изаберите Backup.

4. Уверите се да је прекидач за Automatically Back Up My Files опцију постављен на On позицију.

Ако је прекидач већ у положају On, завршили сте. У супротном, следећи корак је избор диска и постављање фасцикли за прављење резервне копије:

5. Клик на Add a Drive дугме.

Виндовс генерише листу квалификованих уређаја за складиштење – пре свега, спољних уређаја и било које дељене мрежне меморије. Ако је листа празна, прегледајте претходна два одељка.

6. Изаберите backup драјв.

Следећи корак је одабир фасцикли за прављење резервне копије, што је обрађено у следећем одељку.

Шта након активације?

Након што активирате Историју датотека, она почиње да ради. Сигурносно копирање датотека је према редовном распореду, што можете проверити; погледајте каснији одељак „Измена рутине прављења резервних копија“.

Враћање података – Одабир фолдера за бекап

File History аутоматски бира фасцикле вашег корисничког налога за укључивање у резервну копију. Направљене су резервне копије свих датотека у наведеним фасциклама, као и датотеке у подмапама. Да бисте проверили листу и променили листу фасцикли, следите ове кораке:

Провера листе фајлова и фолдера у Историји датотека

1. Притисните Win+I да посетите Settings апликацију.

2. Изаберите Update & Security.

3. Изаберите Backup са листе на левој страни прозора.

4. Одаберите More Options.

Видећете Backup Options екран, приказан на слици доле.

Испод Back Up These Folders наслова (према дну) видите листу фасцикли које се надгледају ради укључивања у File History функцију. Погледајте слику горе за одређену локацију.

Листа фолдера је готово идентична фолдерима у фасцикли вашег корисничког налога (или корисничког профила).

Препоручујем да на листу додате две фасцикле:

C:\Program Files

C:\Program Files (x86)

Ове фасцикле садрже ваше програме. Ако се хард диску деси нешто лоше, пожелећете да вратите и те програме, па препоручујем да их додате на листу.

Да бисте додали фасцикле на листу, кликните на Add a Folder дугме и употребите Select Folder дијалог да бисте лоцирали сваку фасциклу. Отворите Drive C икону да бисте пронашли обе фасцикле.

Додавање других фасцикли

Можете да додате и друге фасцикле, ако их не видите на листи. Пажљиво прегледајте листу да бисте се уверили да су све фасцикле које користите присутне; нису наведене све фасцикле у фасцикли вашег налога. На пример, фасцикле за складиштење у облаку нису наведене, што је нормално јер су ове фасцикле направљене резервне копије у облаку.

Враћање података – Измена рутине прављења резервних копија

File History ради по свом редовном распореду, бележећи које су се датотеке промениле или додале од последње резервне копије. Те измењене или нове датотеке бекапују се сваки сат времена, осим ако не поставите други распоред. Резервне датотеке се чувају најдуже могуће – осим ако не подесите програм да очисти старе резервне копије.

Да бисте изменили рутину или интервале времена прављења резервних копија, користите Backup Options прозор, као што је приказано на слици горе. Погледајте кораке у претходном одељку за приступ овом прозору. У Backup Options прозору користите Back Up My Files мени да бисте изабрали интервал.

Интервал од 1 сата за резервну копију је више него добар. Ако откријете да морате чешће опорављати датотеке, одаберите краћи интервал, на пример десет минута. На свом лаптопу користим дневну ставку јер лаптоп није редовно повезан са екстерним диском за бекап.

Хинт

Промене које направите у Backup Options прозору бележе се одмах. Не морате да кликнете на Save или OK дугме да бисте потврдили.

Враћање података – Прављење моменталне резервне копије

Без обзира на то како сте подесили распоред прављења резервних копија, увек можете покренути File History функцију тако да направи моментални бекап. На пример, након што неко време нисам направио резервну копију свог преносног рачунара, могу га повезати са резервном диск јединицом, а затим одмах покренути бекап.

Да бисте направили моментални бекап, пратите ова упутства:

1. Притисните Win+I.

Settings апликација се појављује.

2. Изаберите Update & Security.

3. Изаберите Backup.

 Backup прозор се појављује.

4. Изаберите More Options.

5. Клик на дугме Back Up Now.

Windows прави резервну копију, архивира нове и измењене датотеке на бекап диск.

Израда резервне копије траје од неколико секунди до неколико минута, у зависности од тога колико информација треба да се архивира.

Потврђивање да је бекап завршен

Ако сте у недоумици да ли је направљена сигурносна копија, не замарајте мозак већ посетите Backup Options екран. (Погледајте слику горе.) Потражите Last Backup унос, који би требао бити довољно нов да вам олакша размишљање.

Ако сигурносна копија не успе, на Backup Options екрану појављује се текст који објашњава зашто. Најчешћи разлог је тај што резервна диск јединица није доступна. Иначе, текст у прозору објашњава у чему је проблем тако да можете предузети корективне кораке.

Враћање података и њихова судбина

Историју датотека или File History можете користити на два начина за враћање података. Прво, можете вратити претходне верзије појединачних датотека. Дакле, ако случајно препишете датотеку или избришете њен садржај, може се опоравити недавна верзија. Друго, можете да вратите све датотеке из резервне копије, што би се могло догодити након катастрофе на чврстом диску.

Враћање података – Опоравак старије верзије датотеке

Помоћни програм Историја датотека или File History добио је име због способности опоравка старијих верзија датотеке. Ова функција је део свих програма за прављење резервних копија, иако се често назива и Restore. Идеја је иста: Из резервне архиве извлачите старију верзију датотеке. File History функција умногоме олакшава рад.

Кораци за рестаурацију датотеке

Да бисте вратили или рестаурирали старију верзију датотеке са бекап диска, следите ове кораке:

1. Десни клик на датотеку.

Такође можете десним тастером миша кликнути на фасциклу да бисте опоравили сав њен садржај.

2. Изаберите Restore Previous Versions из падајуће листе.

Појавиће се Properties дијалог датотеке или фасцикле са Previous Versions картицом, као што је приказано на слици доле.

То је то. Завршили сте: Идите на корак 4. У супротном ћете видети листу старијих копија датотеке.

3. Одаберите претходну верзију (previous version) са листе.

У идеалном случају, требало би да изаберете најновију верзију, мада ако тражите стару верзију датотеке или фасцикле, можете је уместо тога избрисати са листе.

Ваш следећи корак

Ваш следећи корак зависи од тога шта желите да урадите са старијом верзијом датотеке:

Да бисте заменили тренутну верзију: Изаберите Restore, а затим изаберите Replace the File in the Destination. Тренутна датотека се замењује резервном. Да бисте задржали и тренутну верзију и враћену резервну копију: Кликните на мени дугме Restore и изаберите Restore To. Изаберите одредишну фасциклу за обновљену датотеку.

Да бисте прегледали архивирану копију: Кликните на Open дугме. Датотека није рестаурирана, али можете прегледати њен садржај да видите да ли садржи потребне информације.

4. Затворите Properties дијалог када завршите.

Нема претходне верзије?

Када не постоје претходне верзије, видећете поруку There Are No Previous Versions Available након 2. корака. То значи да је датотека нова и да није направљена резервна копија, да се датотека није променила или да резервне копије не постоје.

»» File History не опоравља фајлове из корпе за отпатке; ако избришете датотеку, морате је вратити из корпе за отпатке тако што ћете ући у њу.

»» Историја датотека ради само на датотекама у фасциклама које сте изабрали приликом конфигурисања услужног програма. Погледајте одељак „Конфигурисање историје датотека“ раније у овом поглављу.

Враћање података – Прегледање историје датотека 

За потпуни приказ датотека и фасцикли које су бекаповане можете да користите File History прегледач. Можда ће вам овај метод опоравка датотека бити бољи од тражења и проналажења датотека и фасцикли и десног клика на њих. File History прозор прегледача историје датотека приказан је на слици доле.

Отварање File History прозора

Да бисте отворили File History, следите ова упутства:

1. Додирните Windows дугме.

2. Укуцајте File History.

3. Изаберите ставку из резултата претраге Restore Your Files with File History.

 Вероватно неће бити на врху у резултатима претраге, код мене је била на другом месту.

Легенда слика горе:

1 – Датум и време прављења бекапа (резервне копије)

2 – Home иконица

3 – Иконица зупчаника: Падајућа листа са опцијама

4 – Преглед ранијих бекапа по датумима

5 – Поврати означену ставку

6 – Преглед касније направљених резервних копија – по датумима

Кретање кроз File History прозор

Ова листа ставки које видите у File History прозору горе подудара се са фасциклама које сте изабрали за прављење резервне копије када је File History конфигурисан. Погледајте претходни одељак „Конфигурисање историје датотека“.   

Да бисте вратили или рестаурирали ставку, изаберите је, а затим кликните на велико зелено дугме 5 –  Поврати означену ставку, приказано на слици горе. Као и код враћања појединачних датотека, од вас ће бити затражено да се изјасните да ли желите да замените оригинални фајл.

Ако желите да вратите датотеку, фасциклу или групу фајлова или фолдера у неку одређену фасциклу, кликните на иконицу зупчаника (погледајте слику горе) и изаберите Restore To команду (слика са опцијама горе). Затим изаберите фасциклу у коју желите да сместите резервне датотеке.

Претражујте историју датотека помоћу стрелица налево и надесно. Датум и време резервне копије приказани су при врху прозора.

Враћање свих ваших личних датотека 

Ако сте баш такве (не)среће да изгубите све своје личне датотеке, можете користити историју датотека да бисте их обновили. Ако сте у стању да покренете Windows, следите ове кораке:

File History прозор

1. Покрените File History како је описано у претходном одељку.

Морате да приступите File History прозору прегледача.

2. Уверите се да прегледате главну (home) фасциклу свог налога и да прозор приказује најновији датум.

Клик на Home иконицу, илустровану на слици горе.

3. Притисните Ctrl+A да означите све фајлове и фолдере.

4. Кликните на велико зелено Restore дугме.

5. Пратите упутства на екрану како операција враћања напредује.

Ако не можете да уђете у Windows (зато што вам је, на пример, чврсти диск оштећен), прво морате да вратите Windows да бисте вратили фајлове, то јест да би могли да покренете File History. Можете да користите Windows Recovery Environment за почетак процеса враћања оперативног система Windows.

Такође погледајте одељак „Бекап система помоћу System Image-а “, касније у овом чланку.

Враћање података – System Image и рестаурација Windows-а 

Функција коју је Microsoft назвао Историја датотека или File History, не прави резервне копије или бекап Windows-а, добро то упамтите. У ствари, не препоручујем да уопште и ни под којим околностима покушате да је (Историју датотека) користите за прављење резервних копија Windows-а или било које датотеке у Windows фолдеру. Уместо тога, морате да креирате нешто што се зове System Image – слика система, а које се користи за враћање Windows-а када наступе тешка времена.

Враћање података – Креирање System Image-а 

Ако већ нисте, направите слику система или System Image за свој Windows рачунар, озбиљно вам кажем. System Image је резервна копија Windows-а коју можете користити за обнову система ако катастрофа задеси примарни уређај за складиштење рачунара. Пратите ове кораке:

Корак по корак креирање слике система

1. Тапните на Windows дугме.

2. Укуцајте backup.

3. Изаберите Backup settings-System settings из резултата претраге.

4. Скролујте надоле до линка Go to Backup and Restore (Windows 7). Клик на њега.

5. Појављује се Control Panel-ов Backup and Restore (Windows 7) прозор.

Овај Windows 7 Backup програм је и даље доступан на вашем Windows 10 рачунару. Можете га користити као резервни софтвер за рачунар, мада је File History кудикамо боља опција. Међутим, у овом тренутку ваш циљ је креирање слике система:

4. На левој страни прозора изаберите Create a System Image.

 Create a System Image чаробњак се покреће.

5. Изаберите локацију за слику система –  system image.

Препоручујем да користите исти онај спољни чврсти диск који користите и за Историју датотека. Можете користити такође мрежну меморију, али Windows приказује упозорење, не без разлога. Ако сте сигурни да је мрежни диск на интернету сигурна опција, можете је користити.

Завршни кораци у креирању слике система

6. Клик на Next дугме.

Чаробњак излистава спискове дискова (партиција) које је могуће укључити у слику система. Ако ваш рачунар садржи UEFI и Recovery партиције, оне се аутоматски укључују на листу заједно са C драјвом, примарним уређајем за складиштење рачунара.

7. Додајте и друге ставке које желите да буду укључене као слика система.

Немојте додавати друге дискове, осим ако нисте сигурни да немају резервну копију.

8. Клик на Next дугме.

Још једном погледајте да ли су ваша подешавања за слику система у реду.

9. Клик на Start Backup дугме да започнете креирање system image-а.

Windows прави system image фајл на медију који сте изабрали. Време потребно за овај процес зависи од количине сигурносних копија података и брзине интернет везе.

На самом крају…

На самом крају процеса креирања слике система, можда ћете видети упит са питањем да ли желите да креирате диск за поправку система (system repair disk). Диск за поправку или волумен за опоравак је оно што слику система чини корисном. Ако већ немате диск за поправку, направите га: Кликните на Yes и пратите упутства на екрану. За више детаља о System Repair disk-у погледајте овај мој чланак.

System Image – колико често?

»» Потребна вам је само једна копија слике система. Овај процес није нешто што морате понављати често. Кад имате слику система, можете је касније вратити, ако је потребно. Погледајте следећи одељак.

»» Осим безбедности (отуд упозорење система које сам раније поменуо), друго ограничење коришћења мрежне меморије је то што рачунар мора имати приступ мрежи уколико планирате да обновите систем. Ако морате да се покренете у безбедном режиму или Safe Mode-у да бисте вратили систем, проверите да ли сте омогућили умрежавање.

»» За враћање датотека са старијег Windows рачунара можете користити Windows 7 Backup and Restore програм. У Backup and Restore (Windows 7) прозору, кликните на Select Another Backup to Restore Files From везу, а затим потражите датотеке резервне копије старијег рачунара.

Бекап система помоћу System Image-а 

Један једини пут када ћете морати искористити System Image фајл јесте тај кад вам је цео диск мртав, не функционише, изгубили сте све са њега, податке, слике, све. Тада ћете се морати ослонити на ове три ствари:

На чега да се ослоним?

Партиција за опоравак: Користите овај медиј за бутовање рачунара и приступ Windows Recovery Environment-у. Ту су вам представљени алати који вам помажу да се крећете кроз опоравак, како је детаљно описано у овом чланку.

Слика система – system image: Користите ове информације за враћање Windows-а и других партиција као основу за обнову рачунарског система. Алати који се налазе на партицији за опоравак, односно System Repair disk-у помажу вам у дизању мртвог система помоћу његове слике или system image-а.

Историја датотека: На крају, пошто сте дигли из мртвих ваш Windows, покрећете File History програм да бисте опоравили изгубљене датотеке и програме на рачунару. Детаљи су понуђени раније у овом поглављу; погледајте претходни одељак „Враћање свих ваших личних датотека“. 

Како користити слику система?

Не користите враћање слике система одмах пошто се појаве први знаци Windows катастрофе. Прва ствар коју треба прво да покушате је опоравак система; погледајте овај чланак за детаље. Друго, можете покушати да ресетујете рачунар. Иначе, процес коришћења слике система функционише овако:

1. Покрените рачунар помоћу Windows Recovery Environment-а.

2. Изаберите Troubleshoot.

3. Одаберите Advanced Options.

4. Изаберите System Image Recovery.

Пронађите локацију фајла слика система, а затим седите и чекајте док се систем поново у потпуности не врати, изгради.

Да, процес изгледа и заиста и јесте сложенији од четири једноставна корака. На пример, можда ће вам требати заменски чврсти диск. Добра вест је да имате слику система ако вам затреба. Уз недавну резервну копију, можете у потпуности вратити систем без обзира на то шта се дешава са рачунаром.